Morfologija je nauka o oblicima reči. Morfema je najmanja jezička jedinica koja je nosilac ili značenja, ili gramatičke službe u rečenici. Sa morfološkog i tvorbenog stanovišta, reč se sastoji od jedne ili više morfema.

Na primer jedna reč se može sastojati:

• Od jedne morfeme: ja, ti, on; o, na, od, već, sad, sada;
• Od dve morfeme: kuć- -a; kuć- -e; kuć- -i.; kuć- -ama; iz- -nad;
• Od tri morfeme: kup- -i –ti; kup- -i –m; kuć- -n –i; kuć- -n –a; itd.

Kao najmanje jezičke jedinice koje su nosioci bilo leksičkog, bilo gramatičkog značenja, morfeme su koreni i afiksi.

Morfeme:

• Koren – korenska samostalna morfema je najmanja jezička jedinica koja je nosilac pojedinačnog značenja reči (leksičkog značenja). Korenska morfema se ne može deliti na manje delove koji bi imali isto značenje.

Npr.: kuć– a; kuć– e; kuć– ni; kuć -an -ica; o –kuć -i –ti.

Ovde je korenska morfema kod oblika deklinacije i u slučaju izvedenih, odnosno složenih reči morfema kuć-.  Ona se ne može dalje deliti, a da značenje ostane isto koje ima u svim ovim oblicima, odnosno izvedenim i složenim rečima.

• Afiks ili afiksalna morfema – najmanja je nesamostalna (vezana) jezička jedinica koja je nosilac značenja ili funkcije u rečenici. Ostvaruje se u obliku jednog glasa ili skupa glasova, ili u obliku nulte morfeme (odsustva glasa).

Prema položaju u reči afiksi mogu biti:

• Prefiksi – nesamostalne morfeme, dolaze ispred korena, ili ispred drugih prefiksa i unose novo značenje u reči. Npr.: pot-poručnik, na-gluv, pro-čitati, za-roniti, nad-vožnjak.

• Sufiksi – nesamostalne (vezane) morfeme koje dolaze iza korena, ili iza drugih morfema i unose novu funkciju, odnosno novo značenje reči na čiji se osnovni deo dodaju. Npr.: zid-ić, crn-ac, pis-ar, vođ-a, vuč-ica.

• Infiksi – nesamostalne morfeme koje dolaze iza korena, odnosno drugih nastavaka, a ispred nastavaka za oblik, odnosno korena druge reči u složenicama. U srpskom jeziku infiksi su: 1. skupovi glasova –ov i –ev, odnosno glasovi: -n-, -t-, -r-, -s- u nekim oblicima imenica muškog roda na nulti nastavak i imenica srednjeg roda kao pleme, tele, veče, čudo; 2. Glasovi –o- i –e- u složenicama. Primeri: grad-ov-i, kralj-ev-i, pleme-n-a, tele-t-a, čude-s-a; sever-o-zapad, jug-o-istok, gluv-o-nem, polj-o-privreda.

• Nastavci za oblik – nesamostalne (vezane) morfeme koje se nalaze iza korena reči, iza sufiksa i iza osnove i označavaju razne gramatičke odnose u koje stupaju reči u rečenici, tj. razna gramatička značenja. To mogu biti nastavci za oblike deklinacije: sob-a, sob-e, grad-a, grad-u; nastavci za oblike konjugacije: urad-i, uradi-m, peva-m, uradi-ti.

Reči

Reč je grupa glasova koja nešto znači. Ima reči i od jednog glasa, kao što su veznici i predlozi. Takođe, neke reči se mogu podeliti na više delova, a neke ne mogu. Primer: riba, ribolovac. Prva reč, riba, ima svoje značenje i ne možemo je podeliti na više delova koji bi imali neko značenje. Druga reč, ribolovac, sastavljena je od dve reči – riba i lovac. Reč koja se ne može podeliti na delove, a da ti delovi nešto znače, naziva se prosta reč. Složene reči nastaju spajanjem, srastanjem dve ili više reči u jednu (ribolovac, jugoistok, suncokret, doplivati, nizvodno, veroispovest, Beograd).

Ako posmatramo reči put i putić, zapažamo da su one slične. Postoji razlika u obliku jer druga reč ima nastavak –ić, zato je reč putić izvedena. U reči put nema nikakvog nastavka, pa je ona prosta reč. Primeri: put, šuma, reka, livada, selo, kuća. Zaključujemo da je izvedena reč ona reč koja je postala dodavanjem nastavka na koren ili osnovu neke reči. Primeri: kućica, zidina, trnje, kućetina, cveće.

Razlikujemo dakle, po sastavu, proste, izvedene i složene reči.

Postoje četiri načina građenja reči:

• Izvođenje (derivacija), dodavanjem sufiksa, nastavka za građenje reči.

Npr.: list + ić → listić; list + ati → listati; cvet + ni → cvetni.

• Slaganje (kompozicija), srastanjem dveju ili više reči (njihovih tvorbenih osnova) u jednu reč: Beograd, danguba, napisati (prosto srastanje); suncokret, ribolovac, očevidac (srastanje sa spojnim vokalom O, E); napisati, doplivati, odšetati, prababa (dodavanjem prefiksa).

• Kombinovana tvorba: prefiks + osnovna reč + sufiks

Npr.: bezbrižan (bez + brig + an), srebroljubac (srebro + ljub +ac), dovratak (do + vrat + ak), razgranati (raz + gran(e) + ati).

• Pretvaranje (poimeničavanje), građenje pretvaranjem jedne reči u drugu.

Npr.: Mlada (imenica) od prideva mlad, Francuz od prideva francuski, Engleska od prideva engleski.