Promena imenica po padežima
Promena imenica po padežima (jednina)
Nominativ | Breg / Momak | Žarko / Miloje |
Genitiv | Brega / Momka | Žarka / Miloja |
Dativ | Bregu / Momku | Žarku / Miloju |
Akuzativ | Breg / Momka | Žarka / Miloja |
Vokativ | Breže / Momče | Žarko / Miloje |
Instrumental | Bregom / Momkom | Žarkom / Milojem |
Lokativ | Bregu / Momku | Žarku / Miloju |
Promena imenica po padežima (množina)
Nominativ | Bregovi / Momci |
Genitiv | Bregova / Momaka |
Dativ | Bregovima / Momcima |
Akuzativ | Bregove / Momke |
Vokativ | Bregovi / Momci |
Instrumental | Bregovima / Momcima |
Lokativ | Bregovima / Momcima |
Vlastite imenice nemaju množinu. Zapažamo da imenice muškog roda u akuzativu jedninu nemaju nastavak, ako znače predmet; ako znače biće, nešto živo onda imaju nastavak –a, i oblik se podudara sa genitivom jednine. U vokativu jednine nastavak je –o, osim kod imenica koje se završavaju na prednjonepčani suglasnik – nastavak je –u: učitelju, oraču. U instrumentalu jednine nastavak je -om, osim kada se imenica završava na prednjonepčani suglasnik – Milojem.
Tako i maljem, učiteljem; ali jedino pravilno je: ježom, Mesecom, Grmečom, da ne bi došlo do ponavljanja prethodnih vokala i gomilanja samoglasnika E (Mesecem).U oblicima množine neke imenice, poput imenice breg, produžuju osnovu umetkom –ov, -ev, – bregovi; dok se kod nekih osnova skraćuje: Srbin – Srbi. Takođe kod imenica kao što su: rukovodilac, žetelac, u nominativu jednine i genitivu množine L ne prelazi u O jer nije na kraju sloga: že-te-lac, ru-ko-vo-di-lac – že-te-la-ca, ru-ko-vo-di-la-ca.
Imenice ženskog roda na –a (jednina)
Nominativ | Sestra / Jelica / Marija |
Genitiv | Sestre / Jelice / Marije |
Dativ | Sestri / Jelici / Mariji |
Akuzativ | Sestru / Jelicu / Mariju |
Vokativ | Sestro/ Jelice / Marija |
Instrumental | Sestrom / Jelicom / Marijom |
Lokativ | Sestri / Jelici / Mariji |
Imenice ženskog roda na –a (množina)
Nominativ | Sestre / Ruke / Čavke |
Genitiv | Sestara / Ruku / Čavki |
Dativ | Sestrama / Rukama / Čavkama |
Akuzativ | Sestre / Ruke / Čavke |
Vokativ | Sestre / Ruke / Čavke |
Instrumental | Sestrama / Rukama / Čavkama |
Lokativ | Sestrama / Rukama / Čavkama |
Na isti način menjaju se i imenice muškog roda na –a: vojvoda, sluga, kadija, sudija. U vokativu jednine nastavci su –o, -e, -a. U genitivu množine nastavci su –a, -u, -i. U genitivu ove imenice imaju dužinu: ruka – rukē (genitiv jednine), žene – ženā (genitiv množine).
Imenice ženskog roda bez nastavka (jednina)
Nominativ | Stvar / Kost / Misao |
Genitiv | Stvari / Kosti / Misli |
Dativ | Stvari / Kosti / Misli |
Akuzativ | Stvar / Kost / Misao |
Vokativ | Stvari / Kosti / Misli |
Instrumental | Stvari (Stvarju) / Kosti (Košću) / Misli (Mišlju) |
Lokativ | Stvari / Kosti / Misli |
Imenice ženskog roda bez nastavka (množina)
Nominativ | Stvari / Kosti / Misli |
Genitiv | Stvari / Kostiju / Misli |
Dativ | Stvarima / Kostima / Mislima |
Akuzativ | Stvari / Kosti / Misli |
Vokativ | Stvari / Kosti / Misli |
Instrumental | Stvarima / Kostima / Mislima |
Lokativ | Stvarima / Kostima / Mislima |
U instrumentalu jednine ove imenice imaju nastavak –i ili –ju. Kada se doda nastavak –ju, vrši se jotovanje (glad – glađu), a nekad i jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, kao u primeru (košću, mišlju). U genitivu množine mogući su oblici stvari i kostiju.
Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (jednina)
Nominativ | Selo / Jedro / Polje |
Genitiv | Sela / Jedra / Polja |
Dativ | Selu / Jedru / Polju |
Akuzativ | Selo / Jedro / Polje |
Vokativ | Selo / Jedro / Polje |
Instrumental | Selom / Jedrom / Poljem |
Lokativ | Selu / Jedru / Polju |
Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (množina)
Nominativ | Sela / Jedra / Polja |
Genitiv | Sela / Jedara / Polja |
Dativ | Selima / Jedrima / Poljima |
Akuzativ | Sela / Jedra / Polja |
Vokativ | Sela / Jedra / Polja |
Instrumental | Selima / Jedrima / Poljima |
Lokativ | Selima / Jedrima / Poljima |
Imenice srednjeg roda i u jednini i u množini imaju akuzativ i vokativ jednak sa nominativom. U instrumentalu, kao i imenice muškog roda imaju nastavak –om i –em (ako se završavaju na prednjonepčani suglasnik – koljem). U genitivu množine uočavamo nepostojano A (jedra – jedara). Imenice oko i uho imaju nepravilnu množinu (oči, uši – očiju, ušiju…).
Imenice srednjeg roda sa produženom osnovom (jednina i množina)
Nominativ | Drvo / Ime / Čudo | Drveta / Imena / Čudesa |
Genitiv | Drveta / Imena / Čuda | Drveta / Imena / Čudesa |
Dativ | Drvetu / Imenu / Čudu | Drvetima / Imenima / Čudesima |
Akuzativ | Drvo / Ime / Čudo | Drveta / Imena / Čudesa |
Vokativ | Drvo / Ime / Čudo | Drveta / Imena / Čudesa |
Instrumental | Drvetom / Imenom / Čudom | Drvetima / Imenima / Čudesima |
Lokativ | Drvetu / Imenu / Čudu | Drvetima / Imenima / Čudesima |
Tri imenice u množini imaju proširenu osnovu: nebo, telo, čudo – nebesa, telesa, čudesa.
-
Padežni sinonimi
Kao što postoje sinonimi, reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja: pripovedati, govoriti, pričati, kazivati, postoje i različiti padežni oblici koji u rečenici mogu biti upotrebljeni u istoj funkciji, sa istim značenjem.
Na primer:
Čovek sedi ispod jelke. (Genitiv jednine); Čovek sedi pod jelkom. (Instrumental)
Deca sede pod jelkom. (Instrumental jednine); Deca sede ispod jelke. (Genitiv)
Zec se sklonio pod drvo. (Akuzativ jednine); Zec se sklonio ispod drveta. (Genitiv)
Za označavanje mesta mogu se upotrebiti genitiv, akuzativ i instrumental. Iz primera vidimo da se zamenom padeža ne menja značenje i smisao rečenice, zato što je reč o padežnoj sinonimiji.
-
Sinonimnost kvalitativnog genitiva i instrumentala:
Marija je devojka svetlog tena i tamnih očiju. / Marija je devojka sa svetlim tenom i tamnim očima.
Padežna sinonimija omogućava raznovrsnost u izražavanju i zato je koristimo.