Back to homepage

Promena imenica po padežima

Promena imenica po padežima (jednina)

Nominativ Breg / Momak Žarko / Miloje
Genitiv Brega / Momka Žarka / Miloja
Dativ Bregu / Momku Žarku / Miloju
Akuzativ Breg / Momka Žarka / Miloja
Vokativ Breže / Momče Žarko / Miloje
Instrumental Bregom / Momkom Žarkom / Milojem
Lokativ Bregu / Momku Žarku / Miloju

 

Promena imenica po padežima (množina)

 

Nominativ Bregovi / Momci
Genitiv Bregova / Momaka
Dativ Bregovima / Momcima
Akuzativ Bregove / Momke
Vokativ Bregovi / Momci
Instrumental Bregovima / Momcima
Lokativ Bregovima / Momcima

 
Vlastite imenice nemaju množinu. Zapažamo da imenice muškog roda u akuzativu jedninu nemaju nastavak, ako znače predmet; ako znače biće, nešto živo onda imaju nastavak –a, i oblik se podudara sa genitivom jednine. U vokativu jednine nastavak je –o, osim kod imenica koje se završavaju na prednjonepčani suglasnik – nastavak je –u: učitelju, oraču.  U instrumentalu jednine nastavak je  -om, osim kada se imenica završava na prednjonepčani suglasnik – Milojem.

Tako i maljem, učiteljem; ali jedino pravilno je: ježom, Mesecom, Grmečom, da ne bi došlo do ponavljanja prethodnih vokala i gomilanja samoglasnika E (Mesecem).U oblicima množine neke imenice, poput imenice breg, produžuju osnovu umetkom –ov, -ev, – bregovi; dok se kod nekih osnova skraćuje: Srbin – Srbi. Takođe kod imenica kao što su: rukovodilac, žetelac, u nominativu jednine i genitivu množine L ne prelazi u O jer nije na kraju sloga: že-te-lac, ru-ko-vo-di-lac – že-te-la-ca, ru-ko-vo-di-la-ca.
 

Imenice ženskog roda na –a (jednina)

 

Nominativ Sestra / Jelica / Marija
Genitiv Sestre / Jelice / Marije
Dativ Sestri / Jelici / Mariji
Akuzativ Sestru / Jelicu / Mariju
Vokativ Sestro/ Jelice / Marija
Instrumental Sestrom / Jelicom / Marijom
Lokativ Sestri / Jelici / Mariji

 

Imenice ženskog roda na –a (množina)

 

Nominativ Sestre / Ruke / Čavke
Genitiv Sestara / Ruku / Čavki
Dativ Sestrama / Rukama / Čavkama
Akuzativ Sestre / Ruke / Čavke
Vokativ Sestre / Ruke / Čavke
Instrumental Sestrama / Rukama / Čavkama
Lokativ Sestrama / Rukama / Čavkama

Na isti način menjaju se i imenice muškog roda na –a: vojvoda, sluga, kadija, sudija. U vokativu jednine nastavci su –o, -e, -a. U genitivu množine nastavci su –a, -u, -i. U genitivu ove imenice imaju dužinu: ruka – rukē (genitiv jednine), žene – ženā (genitiv množine).
 

Imenice ženskog roda bez nastavka (jednina)

 

Nominativ Stvar / Kost / Misao
Genitiv Stvari / Kosti / Misli
Dativ Stvari / Kosti / Misli
Akuzativ Stvar / Kost / Misao
Vokativ Stvari / Kosti / Misli
Instrumental Stvari (Stvarju) / Kosti  (Košću) / Misli (Mišlju)
Lokativ Stvari / Kosti / Misli

 

Imenice ženskog roda bez nastavka (množina)

 

Nominativ Stvari / Kosti / Misli
Genitiv Stvari / Kostiju / Misli
Dativ Stvarima / Kostima / Mislima
Akuzativ Stvari / Kosti / Misli
Vokativ Stvari / Kosti / Misli
Instrumental Stvarima / Kostima / Mislima
Lokativ Stvarima / Kostima / Mislima

U instrumentalu jednine ove imenice imaju nastavak –i ili –ju. Kada se doda nastavak –ju, vrši se jotovanje (glad – glađu), a nekad i jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, kao u primeru (košću, mišlju). U genitivu množine mogući su oblici stvari i kostiju.
 

Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (jednina)

 

Nominativ Selo / Jedro / Polje
Genitiv Sela / Jedra / Polja
Dativ Selu / Jedru / Polju
Akuzativ Selo / Jedro / Polje
Vokativ Selo / Jedro / Polje
Instrumental Selom / Jedrom / Poljem
Lokativ Selu / Jedru / Polju

 

Imenice srednjeg roda bez produžene osnove (množina)

 

Nominativ Sela / Jedra / Polja
Genitiv Sela / Jedara / Polja
Dativ Selima / Jedrima / Poljima
Akuzativ Sela / Jedra / Polja
Vokativ Sela / Jedra / Polja
Instrumental Selima / Jedrima / Poljima
Lokativ Selima / Jedrima / Poljima

Imenice srednjeg roda i u jednini i u množini imaju akuzativ i vokativ jednak sa nominativom. U instrumentalu, kao i imenice muškog roda imaju nastavak –om i –em (ako se završavaju na prednjonepčani suglasnik – koljem). U genitivu množine uočavamo nepostojano A (jedra – jedara). Imenice oko i uho imaju nepravilnu množinu (oči, uši – očiju, ušiju…).

Imenice srednjeg roda sa produženom osnovom (jednina i množina)

Nominativ Drvo / Ime / Čudo Drveta / Imena / Čudesa
Genitiv Drveta / Imena / Čuda Drveta / Imena / Čudesa
Dativ Drvetu / Imenu / Čudu Drvetima / Imenima / Čudesima
Akuzativ Drvo / Ime / Čudo Drveta / Imena / Čudesa
Vokativ Drvo / Ime / Čudo Drveta / Imena / Čudesa
Instrumental Drvetom / Imenom / Čudom Drvetima / Imenima / Čudesima
Lokativ Drvetu / Imenu / Čudu Drvetima / Imenima / Čudesima

Tri imenice u množini imaju proširenu osnovu: nebo, telo, čudo – nebesa, telesa, čudesa.

  • Padežni sinonimi

Kao što postoje sinonimi, reči različitog oblika, a istog ili sličnog značenja: pripovedati, govoriti, pričati, kazivati, postoje i različiti padežni oblici koji u rečenici mogu biti upotrebljeni u istoj funkciji, sa istim značenjem.

Na primer:

Čovek sedi ispod jelke. (Genitiv jednine); Čovek sedi pod jelkom. (Instrumental)

Deca sede pod jelkom. (Instrumental jednine); Deca sede ispod jelke. (Genitiv)

Zec se sklonio pod drvo. (Akuzativ jednine); Zec se sklonio ispod drveta. (Genitiv)

Za označavanje mesta mogu se upotrebiti genitiv, akuzativ i instrumental. Iz primera vidimo da se zamenom padeža ne menja značenje i smisao rečenice, zato što je reč o padežnoj sinonimiji.

  • Sinonimnost kvalitativnog genitiva i instrumentala:

Marija je devojka svetlog tena i tamnih očiju. / Marija je devojka sa svetlim tenom i tamnim očima.

Padežna sinonimija omogućava raznovrsnost u izražavanju i zato je koristimo.

Pretraga

_Edukacija_300x250px