Jovana je došla prva. Nakon toga, stiglo je još dvoje mojih prijatelja. Jedan od njih doneo je dve boce vina i ukrasne sveće. Zabava je mogla početi.

U ovom kratkom tekstu uočavamo brojeve koji nam kazuju podatke o dolasku određenih ljudi. Brojevi su upotrebljeni u različitom obliku, a imaju i određenu funkciju. Saznajemo da je Jovana došla prva, zatim još dvoje prijatelja i da je jedan od njih nešto doneo. Brojevi su, dakle, reči koje kazuju koliko je nečega na broju, koliko je nečega u zbiru ili koje je nešto po redu. Oni označavaju koliko tačno ima nečega što je označeno imenicom uz koju stoje.

Vrste brojeva

Razlikujemo osnovne, redne i zbirne brojeve.

  • Osnovni (glavni) brojevi kazuju koliko nečega ima na broju. Npr.: jedan, dva, oba, tri, četiri, pet, deset, jedanaest, dvadeset (i) pet, sto sedamdeset tri, itd. Brojevi jedan, dva, tri i četiri su promenljivi, menjaju se po padežima. Brojevi od pet pa na dalje su nepromenljivi.

Na primer: Dobila sam poklon od jednog čoveka. On je imao dve ćerke. Sa njima dvema sam se lepo slagala. Ubrzo je stigla jedna žena. Nisam znala tada, to je bila njegova supruga. Vodila je sa sobom tri psa. Mnogo su voleli životinje.

Broj jedan ima oblike za sva tri roda (jedan, jedna, jedno), pa se i menja kao pridev. Broj dva ima dva oblika: za muški i srednji rod – dva; i za ženski rod – dve. Imenice uz brojeve dva, tri i četiri su u genitivu jednine, a imenice uz brojeve od pet pa na dalje u genitivu množine! Kod složenih brojeva, poslednji broj uslovljava genitiv jednine ili množine.

Na primer: Dva čoveka izvela su tri psa u šetnju. Pet ljudi vodilo je sedam pasa u šetnju. Trideset dve godine ima njena najbolja prijateljica. Trideset devet godina ima njen suprug.

Brojevi: stotina, milion, hiljada, milijarda su po svojoj funkciji brojevi, inače po formi su imenice. Zato ih nazivamo brojne imenice. Bilo je milion razloga da donese takvu odluku.

  • Redni brojevi označavaju redosled, koje je neko lice ili predmet po redu ili u kom redu se nalazi nešto ili neko.

Na primer: prva grupa, prvi u nizu, prve koje su stigle, deseta planeta, sedamdeset treća godišnjica, stota godina, šezdeset osmi rođendan, dvesta sedamdeset prvi putnik, itd.

Redni brojevi imaju oblike za sva tri roda, kao i pridevi, a menjaju se kao pridevi određenog vida. Ako se redni brojevi pišu arapskim ciframa, iza njih se stavlja tačka, ako se pišu rimskim brojevima, tačka se izostavlja.

Na primer: 23.08.1987. i 23. VIII 1987.

  • Zbirni brojevi označavaju broj pojmova u zbiru, koliko je lica ili predmeta u zbiru. Npr.: troje, petoro, sedamdeset dvoje, devedeset šestoro, itd.

Zbirni brojevi upotrebljavaju se obično uz zbirne imenice kojima se označavaju mlada bića ili bića različitog pola: dvoje dece, petoro jagnjadi, desetoro mladih, osmoro ljudi. Oblici zbirnih brojeva u množini upotrebljavaju se uz imenice koje imaju samo množinu: dvoja vrata, troja kola, itd. Od zbirnih brojeva izvedene su zbirne imenice koje označavaju skup muških lica: dvojica, trojica, desetorica muškaraca.

Kada je reč o službi, funkciji u rečenici, brojevi su najčešće atributi, jer bliže određuju imenicu uz koju stoje, prema brojnoj vrednosti. Mogu biti i u funkciji subjekta ili objekta, imenskog dela predikata i dr.

Na primer:

Doneo je četiri knjige. (atribut)

Jedan čita, drugi piše. (subjekat)

Pozvao sam oboje. (objekat)

Oni su deseti, a ja sam sedmi. (imenski deo predikata)

Pretraga

_Edukacija_300x250px