Glagoli su promenljiva vrsta reči koji označavaju radnju, stanje i zbivanje. Glagoli imaju konjugaciju. Imenskim rečima i glagolima zajedničke su sledeće gramatičke kategorije: rod (muški, ženski, srednji), broj (jednina, množina) i lice.

Pored ovih gramatičkih kategorija, glagoli imaju i one kategorije koje su svojstvene samo njima.

Glagolski vid

Glagolski vid označava trajanje glagolske radnje. Tako se glagoli dele u sledeće grupe:

1. nesvršeni ili imperfektivni glagoli

a) trajni (durativni)
čitati, pisati, trčati
b) učestali (iterativni)
preplivavati, poskakivati, lupkati

2. svršeni ili perfektivni glagoli

a) početno-svršeni
zapevati, zaigrati, krenuti
b) trenutno-svršeni
udariti, sesti, skočiti
v) završno-svršeni
doskočiti, doći, doskakutati
g) neodređeno-svršeni
zaigrati se, zagristi, posvirati

3. dvovidski glagoli (samo u kontekstu rečenice može da se utvrdi da li je svršeni ili nesvršeni glagol)
ručati, večerati, doručkovati, telefonirati, telegrafisati, čuti, videti, obrazovati, krstiti

Glagolski rod

Glagolski rod označava prelaznost glagolske radnje, odnosno da li glagol zahteva dopunu u vidu objekta ili ne.

1. prelazni ili tranzitivni glagoli – zahtevaju dopunu u vidu pravog objekta
čitati, pisati, graditi, slušati, gledati, crveniti

2. neprelazni ili intranzitivni glagoli – ne zahtevaju dopunu u vidu objekta
ići, spavati, plivati, roniti, skakati, crveneti

3. povratni ili refleksivni glagoli – sa povratnom zamenicom sebe, se

a) pravi povratni – subjekat vrši radnju nad samim sobom
češljati se, umivati se, obuti se, šminkati se
b) uzajamno povratni – radnju vrše dva ili više subjekta jedan na drugome
tući se, prepirati se, svađati se, ljubiti se, rukovati se
v) nepravi povratni – označavaju stanja
nadati se, veseliti se, zaljubiti se, plašiti se

Infinitivna i prezentska osnova glagola

1. Infinitivna osnova – dobija se kada se od oblika infinitiva odbije infinitivni nastavak -ti (peva-ti, čita-ti, misli-ti) ili kada se od 1.lica jednine aorista odbije nastavak -oh (pek-oh, plet-oh, ukrad-oh)
2. Prezentska osnova – dobija se kada se od 1.lica množine prezenta odbije nastavak -mo (peva-mo, sluša-mo, igra-mo, gleda-mo)

Pretraga

_Edukacija_300x250px