Imenicama se imenuju bića, predmeti, stvari, osećanja i pojave. Svaka reč koja ima određeno značenje i može samostalno da se upotrebi, bez bilo koje druge reči primer je za imenicu.

Na primer.: majka, otac, dete, kreda, škola, Golija…

Kao promenljive reči, imenice poznaju kategorije roda, broja i padeža. Imenica može biti muškog, srednjeg ili ženskog roda, u jednini ili množini i u određenom padežu.

Na primer: Lopta je letela visoko, preko automobila koji su parkirani nedaleko od zgrade.

Lopta – imenica ženskog roda „lopta“, u nominativu jednine.

Automobila – imenica muškog roda „automobil“, u genitivu množine.

Zgrade – imenica ženskog roda „zgrada“, u genitivu jednine.

Rod imenica

Kada je reč o rodu imenica, određuje se na osnovu atributa (pokazne zamenice ili prideva). Razlikujemo imenice:

• muškog roda (taj čovek, ovaj park, crni automobil, taj vladika),
• srednjeg roda (to dete, lepo devojče, tamno veče),
• ženskog roda (ta žena, vesela pesma, drvena koliba).  

Imenice: izelica, junačina, pijanica, pijandura, propalica, mogu biti muškog i ženskog roda, zavisi kako su upotrebljene u rečenici (češće su ženskog roda).

Na primer: On je velika pijanica. Ovaj veliki izelica.

Takođe, nekada nije dovoljan nominativ da odredimo rod imenica.

Na primer: Savij leđa. Zatvori vrata.

Pošto je u pitanju akuzativ, vidimo da su ovo imenice srednjeg roda u množini (kao i Pogledaj lepa sela Srbije.), iako na prvi pogled može izgledati da je u pitanju jednina, ako posmatramo imenicu u nominativu – ta leđa, ta vrata.

Oblik akuzativa pomaže da utvrdimo rod imenice: Zovi decu.( ženski rod u jednini, kao i Zovi ženu.)

Takođe, dativ nam može ukazati na rod imenice. Ako se u dativu javlja nastavak –ima ili –ama, sigurno je množina, a ako se ne javlja, u pitanju je jednina: Vrata – vratima; deca – deci.

Razlika u rodu postoji zbog razlike u polovima, muškom i ženskom. Razlikujemo prirodni i gramatički rod imenica.

• Prirodni rod imaju imenice koje označavaju bića i njihovu razliku u polu. Prirodni rod može biti samo muški ili ženski jer u prirodi ne postoje bića srednjeg pola. Međutim, imenice koje označavaju mlada lica, kod kojih još nisu jasno izražene karakteristike pola, su imenice srednjeg roda.
• Gramatički rod imaju imenice koje označavaju neke predmete ili pojave koje se ne razlikuju po polu. Gramatički rod određujemo prema atributu ili pokaznoj zamenici koja se slaže sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Ova razlika prirodnog i gramatičkog roda vidljiva je najbolje u primerima imenica kao što su: junačina, momčina. Obe imenice su prirodnog muškog roda, ali gramatičkog ženskog, to vidimo i po tome što se menjaju kao imenice ženskog roda, npr. žena. Tako je imenica devojčurak prirodnog ženskog roda, ali gramatičkog muškog, i menja se kao imenice muškog roda, npr. dečak.

Broj imenica

Imenica može označavati jedno biće, predmet ili pojavu – tada je u jednini; i više bića, predmeta, pojava – tada je u množini.

Na primer: Čaša je bila puna. Stolovi su se veselo klatili u očima pijanog domaćina.

Čaša – imenica ženskog roda „čaša“, u nominativu jednine.

Stolovi – imenica muškog roda „sto“, u nominativu množine.

Domaćina – imenica muškog roda „domaćin“, u genitivu jednine.

Vrste imenica

„Juče je moj drug Sava otišao na planinu. Putovao je dugo, ali tamo ga je čekala ostala momčad. Dan je prošao u pesmi i veselju. Pili smo hladnu izvorsku vodu i uživali u svežem vazduhu. Jeli smo lešnik, koji je bio svež i ukusan.“

Imenice u tekstu su raznovrsne. Pošto imaju različita značenja, sve imenice možemo podeliti na nekoliko vrsta:

• Vlastite imenice označavaju vlastita imena pojedinih bića ili predmeta: Sava, Petar, Ilija, Kopaonik, Rasina, Džeki, Sunce (planeta). Ove imenice nemaju oblike množine jer označavaju imena pojedinačnih bića ili predmeta. Ipak, u primeru: Naši narodi ne vole Hitlere, množina ne znači više lica sa tim imenom, već više lica sa osobinom karakterističnom za osobu koja je nosila ili nosi to ime. I geografski naziv može imati oblik množine kada označava više reka, planina, zemalja: Obe Morave su nadošle.
• Zajedničke imenice su one imenice koje znače zajedničko ime za više bića, predmeta ili stvari iste vrste: drug, planina, dan, pesma, put, kuća, selo, grad, reka, pas, knjiga, stolica.
• Zbirne imenice označavaju zbir ili skup mnoštva bića ili predmeta iste vrste; oni se shvataju kao jedna celina: momčad, cveće, pilad, lišće, granje. Ove imenice oblikom jednine označavaju množinu, zato po pravilu nemaju oblike množine. Međutim, mogu imati oblik množine kada označavaju više zbirova, vrste zbirova: Mnogi narodi, stada ovaca, jata ptica, mnoge vojske. Obrati pažnju na razliku između imenice u množini i zbirne imenice:

Na primer: List je bio mek. Listovi su se lagano njihali. Lišće je uvenulo i osušilo se.

List – imenica muškog roda „list“ u jednini.

Listovi – imenica muškog roda „list“ u množini.

Lišće – zbirna imenica srednjeg roda „lišće“.

• Gradivne imenice označavaju neku materiju ili građu u najmanjoj i najvećoj količini. Najveći i najmanji deo neke materije nosi isto ime: so, šećer, čokolada, pesak, ulje, drvo, lešnik, voda. Gradivne imenice imaju samo jedninu jer znače samo jednu vrstu materije. Međutim, mogu imati množinu kada označavaju razne vrste iste materije: Pio sam mnoge vode (planinske, slatke, mineralne). On pije sva vina (crno i belo, razne vrste).
• Apstraktne imenice označavaju apstraktne, neopipljive, nevidljive pojave, nešto što možemo samo da zamišljamo i osećamo: veselje, vazduh, sreća, tuga, mladost, radost, brzina, snaga, nada, želja. Od apstraktnih imenica neke imaju jedninu i množinu: briga – brige, misao –misli, želja – želje; a neke samo jedninu: hrabrost, starost. Imenica strah obično je u jednini, ali ako se govori o više različitih strahova, može biti u množini.
• Glagolske imenice označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje: čitanje, pevanje, trčanje, seoba, poplava, borba, starenje. Nastale su od glagola koji označavaju neku radnju.
• Brojne imenice označavaju broj muških osoba, nazive ocena i neke brojeve: trojica, petorica, desetorica; dvojka, petica, sedmica; hiljada, milijarda, stotina, milion – imaju funkciju osnovnih brojeva, ali se menjaju po padežima kao imenice.

Razlikujemo imenice koje imaju samo jedninu – Singularia tantum: Beograd, strah, drvlje, kamenje, vino, voda, brat, gospodin, čovek, dete, pile; i imenice koje imaju samo množinu – Pluralia tantum, one oblicima množine označavaju jedninu, odnosno pojedinačne predmete: vrata, pantalone, makaze, naočare, leđa, prsa, usta, Karlovci.