Uzvici su nepromenljive reči kili skupovi glasova kojima se izražavaju osećanja ili se podržavaju zvukovi iz prirode.

Za njih ne važe pravila akcentovanja, mogu sadržati neobičnu kombinaciju glasova i sami imaju vrednost cele račenice.

Uzvike možemo razvrstati u tri grupe:

• uzvici koji izražavaju osećanja:
  Na primer:
  ih, oh, uh, uf, au, aj, joj, jao, ura, hm, oho, ijuj, avajk, brrr, pih…
• uzvici za dozivanje i teranje:
  Na primer:
  hej, ej, o, oj, alo, marš, pst, mac, kuc, pis, šic, iš, pi-pi, šibe, ajs, điha…
• uzvici koji podražavaju razne zvukove:
  Na primer:
  tras, krc, fiju, buć, pljus, šljic, tap, cmok, bum, škrip, apćiha, mijau, kukuriku, av-av, kre-kre, dživ-dživ, ćiju-ći, mljac, šmrc…