Sintagma je organizovan skup reči koji označava jedan pojam i koji ima jednu službu u rečenici. Svaka sintagma se sastoji od jednog glavnog člana i jednog (može ih biti i više) zavisnog člana, koji ima službu atributa i bliže određuje značenje glavnog člana.

U rečenici, glavni član se određuje tako što se izostavi neka reč sintagme i proveri da li bez nje rečenica ima smisao. Za razliku od zavisnih članova, glavni član se ne može izostaviti iz rečenice jer ona bez njega ne bi imala smisao. Ona reč bez koje rečenica gubi smisao jeste glavni član sintagme.

Na primer:
– Poznati američki glumac je predstavio novi film.

Ovde je:

– sintagma: poznati američki glumac,
– glavni član sintagme: glumac,
– zavisni članovi sintagme: poznati američki.

Ako se reč glumac izostavi iz rečenice, ona gubi smisao:

Poznati američki je predstavio novi film.

Međutim, ako se izostave prve dve reči (poznati američki), rečenica i dalje ima smisao:

Glumac je predstavio novi film.

Glavni član sintagme predstavlja leksičko jezgro zato što se za njega vezuju zavisni članovi i zato što se prema njegovoj vrsti određuje i vrsta sintagme.

Zavisni članovi sintagme mogu se podeliti u dve grupe:

a) jedni stoje ispred glavnog člana i predstavljaju njegove specifične odredbe – pridev za imenicu (nova jakna), prilog za pridev (veoma lepa);
b) drugi stoje iza glavnog člana i mogu imati funkciju odredbe ili dopune. Takvi zavisni članovi su najčešće imenske reči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi) ili sintagme u zavisnom padežu.

Na primer:
– Milan je spretniji od mene.

U ovoj rečenici, zavisni član sintagme spretniji od mene je lična zamenica ja u genitivu jednine (mene) sa predlogom od, a stoji iza glavnog člana spretniji.

Vrste sintagmi

Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada glavni član, sintagme se dele na:

1) imeničke – glavni član imenica,
2) pridevske – glavni član pridev,
3) priloške – glavni član prilog,
4) glagolske – glavni član glagol.

Imenička sintagma

Glavni član je imenica, a zavisni članovi imaju funkciju atributa i mogu se nalaziti ispred, iza ili i ispred i iza glavnog člana.

Atributi koji se nalaze ispred glavnog člana su najčešće pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme, na primer:

– Milan je dobio plavu vunenu kapu.

Atributi koji se nalaze iza glavnog člana su najčešće imenice u nekom zavisnom padežu (sa predlogom ili bez njega) i imeničke sintagme, na primer:

– On je kupio pitu sa višnjama.

Atributi se mogu nalaziti istovremeno ispred i iza glavnog člana, na primer:

– Vesna je napravila prelepu tortu od jagoda.

Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu subjekta (lepa devojka sedi na klupi), objekta (Milan je nacrtao lep crtež), imenskog dela predikata (on je vredan radnik) i priloške odredbe (okrečio je sobu prošle nedelje).

Pridevska sintagma

Glavni član je pridev, a zavisni članovi se mogu nalaziti ispred ili iza glavnog člana.

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavnog člana su najčešće prilozi.

Na primer:
– Vesna je izuzetno lepa.

Zavisni članovi koji se nalaze iza glavnog člana mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme.

Na primer:
– Vesna je slatka kao med.

Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjekatskog (veoma lepa glumica igra glavnu ulogu) i objekatskog skupa reči (volim veoma slatke palačinke), priloške odredbe (oni su otišli u neobično lep restoran) i imenskog dela predikata (ovaj film je dosta interesentan).

Priloška sintagma

Glavni član je prilog, a zavisni članovi se mogu nalaziti ispred ili iza glavnog člana.

Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavnog člana su najčešće prilozi.

Na primer:
– Hodala je veoma sporo.

Zavisni članovi koji se nalaze iza glavnog člana mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme.
Na primer:
– Odvezao se daleko od grada.

Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredbi za mesto, način ili količinu.

Glagolska sintagma

Glavni član je glagol u infinitivu, glagolskom prilogu prošlom ili glagolskom prilogu sadašnjem, a zavisni članovi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe.

Na primer:
– Smejala se gledajući moj crtež.

Glavni član glagolske sintagme je glagol u neličnom glagolskom obliku (infinitiv, glagolski prilog prošli, glagolski prilog sadašnji), zato što bi glagol u ličnom glagolskom obliku bio u funkciji predikata, a ne njegova dopuna u vidu priloške odredbe. Glagolska sintagma je najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.

Šira i uža sintagma

U rečenici, u okviru jedne sintagme često se može naći druga, uža sintagma. U okviru šire sintagme se uvek nalazi uža sintagma.

Na primer:
– Rimsko carstvo je imalo veoma organizovanu vojsku.

U ovoj rečenici, šira sintagma je imenička sintagma veoma organizovanu vojsku, u kojoj je glavni član vojsku. U okviru ove sintagme nalazi se uža pridevska sintagma veoma organizovanu, u kojoj je glavni član organizovanu.