Interpunkcija
„Ne u zatvor! – Ne, u zatvor.“
Važno je kako govoriš i pišeš! Znaci interpunkcije doprinose razumevanju i intonaciji rečenice. U prvom slučaju čovek je povikao da ne želi u zatvor. U drugom slučaju on je rekao „ne” nečemu drugom, a potvrdio da ide u zatvor. U drugoj rečenici, to je mogao biti odgovor na pitanje: „Ideš li kući?”
Interpunkcijski znaci su:
tačka (.), zapeta (,), crta(–), tačka sa zapetom / tačka zapeta (;), navodnici („”), upitnik (?), uzvičnik (!), crtica (-), i ostali pravopisni i pomoćni znakovi.
Tačka
- Tačka se piše na kraju potvrdne ili odrične rečenice. Npr.:
Avion leti. Nije došla kod mene juče.
- Tačka se upotrebljava i kao pomoćni pravopisni znak:
Za skraćivanje reči: g. (godina ili gospodin)
- Iza naslova odeljaka ako se tekst nastavlja bez prelaska na novi red:
Uspon i širenje Bosne. Bosna je u drugoj polovini XIII veka pala pod jači uticaj Ugarske, ali je očuvala unutrašnju samostalnost.
- Uz arapski broj upotrebljen kao redni:
Jovan Ilić našao se na 1. mestu sasvim iznenada.
Konačni rezultat saopšten je 04. aprila 1989. godine.
Tačka se ne piše:
- Iza rimskih brojeva, jer oni označavaju redni broj:
01. II 1988.
- Kada arapski brojevi označavaju redne i nalaze se ispred nekog drugog znaka interpunkcije:
Drugi svetski rat (1939 – 1945 );
Skup je održan 15 – 18. juna 2001, ali je javnost o tome obaveštena tek kasnije.
- Kod skraćenica koje su sastavljene od prvog i poslednjeg slova reči, odnosno sloga:
gđa (gospođa),
dr (doktor),
mr (magistar),
Bgd (Beograd)
Zapeta
Zapeta se piše:
- U sintagmama s naporednim članovima kada su oni u nabrajanju:
Gajili su breskve, kruške, jabuke, šljive.
Jak, suv, vreo vetar sušio je uzorane, zasejane njive.
Gajili su i breskve, i jabuke, i šljive. (nabrajanje sa ponavljanjem veznika -i- u funkciji isticanja)
- Između umetnutih i naknadnih delova rečenice:
Oni su to, naravno, uradili odlično.
Nisu uspeli, nažalost, da dođu.
- Kod oblika u vokativu:
Petre, nauči dobro za sledeći čas.
- Kod glagolskih priloga (sadašnjeg i prošlog) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili sa grupom reči. Oni se odvajaju zapetom:
Pevajući veselo, otišao je kući.
Tada je, pobledevši sva odjednom, rekla da neće doći.
- Apozicija, tj. drugi naziv nekog pojma, odvaja se zapetom:
Jovan Petrović, poznati advokat, otvorio je novu kancelariju.
Ponovo je navraćao onaj tvoj jučerašnji posetilac, Nikola Marković.
- Ako se između naporednih rečenica u jednoj nezavisnosloženoj rečenici ne nalazi veznik:
Marko je otišao, Ivan je ostao.
- U nezavisnosloženoj rečenici i kada se u njima nalazi veznik koji povezuje rečenice naporednog odnosa:
Marko je otišao, a Ivan je ostao. (suprotni odnos: a, ali, nego, no, već, dok, pa ipak);
Svi su se vratili kući, samo je Zoran nastavio put. (veznici isključnog odnosa: samo, jedino, osim što, samo što);
Mi se borimo za pravednu stvar, zato ćemo pobediti. (zaključni odnos: pa, te, zato, dakle).
- Zapeta se piše i kada nema veznika u zaključnoj rečenici:
Mi se borimo za pravednu stvar, pobeda će biti na našoj strani.
- U sastavnoj rečenici ispred rečenice sa posledičnim značenjem, koja je za prvu vezana vezničkim spojem tako da:
Zoran vrlo vešto vozi auto, tako da mu se svi dive.
- Kada se složena rečenica sa zavisnom rečenicom nalazi ispred glavne rečenice (inverzija):
Ko brzo sudi, brzo se i kaje. (odnosna zavisna rečenica);
Gde ima dima, ima i vatre. (mesna);
Kako spaziše strance, svi im potrčaše u susret. (vremenska);
Da stigne na vreme, uzeo je taksi. (namerna);
Ako to nekome kažeš, stradaćeš i ti i tvoj drug. (uslovna);
Mada je bio bolestan, otišao je u školu. (dopusna);
Pošto je knjiga bila vrlo skupa, nisam je kupio. (uzročna);
Da si porastao, to vidim; ali kako ide škola? (izrična, retko se inače nalazi u inverziji).
Crta
Crta kao rečenični znak nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu kada je potreban izrazitiji znak naglašavanja ili odvajanja.
Primer: Pred zoru – uz strašan tutanj – stigoše konjanici.
Crta se piše u vezama dveju ili više reči koje nemaju karakter pune rečenice, kao i kada je drugi član u službi objašnjenja prethodnog pojma. Njena uloga je da poveća vizuelnu jasnost i preglednost, pojačavajući ili zamenjujući one interpunkcijske znakove koji su manje uočljivi.
Primeri: Zvezda i Partizan – domaćini turnira.
Doboš – ukusna torta sa čokoladom.
Podsetnik!
Crta se razlikuje od crtice. Crta je odvojena belinama sa strane i njena funkcija se razlikuje od funkcija koje ima crtica.
Crtica se piše između delova polusloženica: auto-oprema, francusko-nemački rat, kosovsko-resavski.
Tačka sa zapetom
Tačka sa zapetom piše se između dveju gramatički nezavisnih rečenica između kojih bi mogla stajati i tačka, ali se ipak shvataju kao smisaona celina jer su tešnje povezane među sobom nego sa susednim rečenicama.
Tačka zapeta je razdvojni znak izrazitiji od zapete, a slabiji od tačke.
Primer: Ne treba da pitam ko ga je ranio, ni gde, jer Zora to ne zna; ne treba da pitam ni na koji način je juče prebačen u stan našeg prijatelja, ni to ne zna.
Dve tačke
Dve tačke pišu se iza dela rečenice koji upućuje na nabrajanje:
Bilo je mnogo lepih dana ovog meseca: Jovin rođendan, Majina svadba, Nikolino punoletstvo.
Navodnici
Navodnici služe za izdvajanje tuđeg teksta (tuđih reči) doslovno, kao i naslova dela, publikacija, različitih ustanova.
Primer: U Andrićevoj devizi: „U ćutanju je sigurnost“, mnogo je toga rečeno. Razgovarali su o današnjoj „Politici“ (novinama).
Navodnicima se u tekstu obeležavaju reči kojima autor pripisuje značenje koje je suprotno od onog koje te reči inače imaju:
Sva njegova „sloboda“ sastojala se u gledanju kroz rešetke kaveza.
Upitnik
Upitnik se piše iza svake upitne nezavisne rečenice:
Kakvo je vreme? Da li je Ana danas kod kuće?
Upitnik se ne piše iza zavisnoupitnih rečenica:
Zoran je pitao da li je Marko dobio nagradu. Saznali smo gde se prodaju dobri računari.
Uzvičnik
Uzvičnik stoji iza iskaza uzvičnog karaktera:
Tako je divan dan! Jovane, požuri napolje!
