Back to homepage

Spojeno i odvojeno pisanje reči

Spojevi reči pišu se spojeno, sa crticom ili odvojeno. Po tome razlikujemo složenice, polusloženice i grupe reči ili sintagme.

Kada se leksički spoj (spoj reči) pretvori u jednu reč, odnosno složenicu, ona se piše sastavljeno, kao i proste i izvedene reči. Polusloženice se pišu sa crticom.

Spojeno se pišu:

  • Složenice koje imaju jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja:

Ledolomac, bubamara, bezdušan, parobrod, jugozapadni, pismonoša, Beograd.

  • Nazivi meštana, stanovnika naselja, gradova, država:

Novosađanin, Indoevropljani, Novovarošanin

  • Strane sveta:

jug, jug-jugoistok, severozapad

  • Osamostaljeni prefiksoid radio- :

radioaktivnost, radiobiologija, radioterapija; radiogram, radiologija. Tako i: fotosinteza, fototerapija, fotoelektron; autodrom, autostrada; minibus, motorni, motociklistički

  • Pridevske složenice:

riđokos, rodoljubiv, plodotvoran

  • Izvedenice od imeničkih složenica:

bogoslovski, zemljopisni, poljoprivredni, beogradski, kao i pridevi sa prefiksima: prestar, povelik, omalen

  • Složenice:

gluvonem, gluhonem

  • Rečca “ne” uz imenice i prideve sa kojima srasta u složenice:

neznanje, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj, nevidljiv

  • Složeni prilozi:

katkad, gdegde, najednom, napamet, otprilike; kao i: takozvani, posve, nadasve

  • Oblici superlativa:

najlepši, najbolji, najjači, najmnogoljudniji, najprecizniji

  • Nazivi država:

Austrougarska, Čehoslovačka

  • Brojevi i izvedenice od njih:

dvesta, trista, devetsto, osamsto, ali tri stotine, pet stotina (odvojeno)

  • Pridevi za boje kada prva sastavnica znači nijansu:

mrkožut (boja lišća), tamnozelen, svetlocrven. Ali ako se misli na kombinaciju boja, piše se sa crticom: plavo-belo-crvena zastava, crveno-beli dresovi

Napomena:

Izdvojeni su najčešći primeri i slučajevi spojenog pisanja reči. Više detaljnijih informacija i objašnjenja potražiti u novom izdanju Pravopisa.

Podseti se!

Spojeno se pišu i reči: visokokvalifikovani, mnogopoštovani, goreimenovani.

Spojeno se pišu: neću, nemoj, nemam.

U određenim slučajevima spojeno ili odvojeno pisanje reči zavisi od smisla i značenja određenih pojmova.

Na primer:

Naučio je lekciju napamet. Znao je svaku rečenicu iz knjige. Meni neki primeri nikada ne bi pali na pamet.

Njegova kuća je u drugoj ulici uzbrdo. Penjao sam se dva sata uz brdo, ali kada sam došao do vrha, bilo je predivno.

Došao je uoči praznika. Pogledao ga je pravo u oči.

Svaka dobronamerna kritika je dobrodošla. (misli se na pridev) Dobro došli! (gosti).

Dolazio je kod mene pre podne. (pre podneva, pre 12:00h, predlog –pre- + imenica –podne-). Bilo je to zabavno prepodne. (imenička složenica)

Doviđenja!

Književnoistorijska literatura. (Ona koja se odnosi na književnu istoriju). Književno-istorijski spisi. (Književni i istorijski).


Odvojeno pisanje reči:

  • Kada prva sastavnica znači simbolično ime, marku, firmu, itd. :

Sava centar, Orijent ekspres, jafa keks

  • Kada je prva sastavnica opštijeg karaktera:

žiro račun, indigo papir, kamp prikolica

  • Rečca ne kad se uzima kao negacija u glagolskom sistemu i rečenici:

ne spava, ne umarajući se; kao i u glagolima: ne znam, ne može, ne pitaj, ne dolazimo, ne veruj

  • Odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kada se upotrebljavaju sa predlogom:

ni za koga, ni u šta, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim

  • Rečca li u upitnim rečenicama:

Da li dolazis? Veruješ li mi? Je li ona dobro?


Sa crticom se pišu:

  • Tradicionalni orijentalizmi:

ćeten-alva, baš-knez; ali spojeno duvankesa, ćorsokak

  • Tradicionalni slikoviti, pojmovno objedinjeni spojevi:

žar-ptica, remek-delo, spomen-park, spomen-muzej

  • Kombinacije brojeva ili imenice sa brojem, za označavanje približnosti:

sat-dva, dva-tri puta, tri-četiri dana

  • Orijentalne titule iza imena koje se ne menja:

Smail-aga Čengić, Husein-beg, Sulejman-paša

  • Hemijski termini (za jedinjenja):

ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, kalcijum-karbonat

  • Sa crticom se pišu i početne sastavnice, uglavnom stranog porekla, sa statusom ili formanta ili prefiksoida (auto, avio, aero, moto, foto, radio, video, stereo, audio, mini, maksi i sl.):

auto-put, auto-mehaničar, auto-lak, auto-alarm; avio-guma, avio-karta, avio-kompanija; aero-zagađenje, aero-miting; radio-prijemnik, radio-stanica, radio-signal (sa crticom se piše jer se odnosi na radio, ono što od njega potiče, radijski); ali Radio Beograd, Radio Banja, Radio Novi Sad; foto-aparat, foto-laboratorija, foto-materijal, mini-suknja, mini-haljina, mini-market.

Napomena:

Uzeti su reprezentativni primeri zbog jednostavnosti i sažetosti.

Više objašnjenja i detalja potražiti u izmenjenom i dopunjenom izdanju Pravopisa iz 2010.godine (Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica), Matica srpska, Novi Sad.

Pretraga

_Edukacija_300x250px