Zašto su vene plave, kada nam je krv crvena?

Povezane objave

• Novosti iz Fejsbuka koje se mnogima neće dopasti! 15/04
• Pisanje olovkom razvija mozak 22/06
• Na ovim ostrvima gospodare životinje 01/08

U ljudskom telu odvijaju se različiti procesi koji daju odgovor na pitanje – zašto su vene plave, kada nam je krv crvena?

Krv je crvene boje zahvaljujući hemoglobinu – proteinu koji je zaslužan za prenos kiseonika u crvena krvna zrnca. Hemoglobin reflektuje velike količine i crvenog i plavog svetla, ali ne istim intenzitetom zbog toga što plava i crvena boja nisu istih talasnih dužina.

Vene prenose krv bez kiseonika, dok arterije i kapilari prenose krv sa kiseonikom. Krv bez kiseonika ima može da apsorbuje više crvenog svetla, a što je apsorbcija bolja – to se crvena boja manje vidi. Alvin Kinl je 1996. godine u svom radu “Zašto vene deluju plavo: Novi pogled na staro pitanje” napisao da vene koje su bliže površini kože emituju više plave svetlosti i vrlo malo crvene i zbog toga nastaje ova optička iluzija.

Srce ispumpava krv u pluća gde se ona obogaćuje kiseonikom i kao takva odlazi dalje u telo po arterijama. Oksigenisana krv je svetlocrvena. Nakon arterija, krv odlazi i u kapilare odakle tkiva snabdeva kiseonikom. Mnogo kapilara se nalazi u usnama, zbog čega one imaju crvenkastu nijansu, a kada dođe, na primer, do većeg gubitka krvi, i usne postaju svetlije i počinju da blede.

Kada sav kiseonik iz krvi bude raspoređen po telu, krv dalje odlazi u vene odakle se vraća u srce. Tada je krv, bez kiseonika tamnocrvene boje.

Naše vene se “oboje u plavo”, ne samo zbog svetlosti, nego u tome ulogu igra i kiseonik. Naime, kada se vene liše kiseonika i postanu tamnocrvene boje, iako su i dalje crvene, ta nijansa boje je prema talanoj dužini bliža plavoj boji i zbog toga i izgleda kao plava boja.

Osim svetlosti i kiseonika, boju vena određuje i dubina, odnosno priroda samih vena. Karl Krušelnicki – master biomedicinskog inženjeringa, objasnio je da prečnik ovih krvnih sudova i njihova udaljenost od površine kože takođe utiče na to da spolja izgledaju kao da su plave boje. Kada je vena bliže koži, ona izgleda crvenkasto, dok one koje se nalaze dublje deluju plavo.

Pored ove tvrdnje, Krušelnicki smatra da jako važnu ulogu u tome “koje su boje vene” ima i ljudski mozak. Naime, percepcija boje zavisi od toga kako je naš mozak vidi. Na primer – na pitanje da li je ljubičasta boja uvek ljubičasta, Krušelnicki je odgovorio – “Ne. Ako ljubičast predmet stavite pored crvene boje, mozak će “pretvoriti” ljubičasto u nijansu plave”.

Izvor: Nacionalna geografija