„Petar je juče zakasnio na prvi čas. Zaboravio je da nahrani psa. Obećao je da se to neće ponoviti i da više neće kasniti. Pas je bio nahranjen, a Petra nije trebalo više opominjati. Dolazio je na vreme.“

Tekst govori o Petru i njegovom psu. Zapažamo različite oblike ovih reči. U jednom slučaju Petar i pas, a potom, psa i Petra. Primećujemo da se u prvom slučaju –a- nalazi u reči Petar i pas, a potom gubi, u reči Petra i psa. Ovakvo –a- naziva se nepostojano A.

Nepostojano A je ono A koje se u istoj reči u određenim oblicima javlja, a u drugim oblicima gubi. Primere za ovu glasovnu promenu nalazimo u sledećim oblicima promenljivih reči:

• Imenice: starac – starca – starcu; puška – pušaka; kruška – krušaka; sedlo – sedala, itd.
• Zamenice: takav – takva; sav – sva; nikakav – nikakva.
• Pridevi: dobar – dobra; vredan – vredna; poslušan – poslušna.
• Brojevi: jedan – jednoga; sedam – sedmi; osam – osmi.
• Glagoli: jesam – jesmo; išao – išla; došao – došla.

U primerima tad – tada, jednog – jednoga, kad – kada; kao i u dobrom – dobrome – dobromu, samoglasnici A, E, U su pokretni vokali. Mogu se pisati na kraju reči, a i ne moraju, nekada ih ima, a nekada nema. Ovo –a- na kraju reči ne treba mešati sa nepostojanim a. Nepostojano A se zapaža u promeni reči (kada je promenimo po padežima), u rodu, broju. Tada jasno vidimo u kojim slučajevima se a javlja, tj. mora se pisati, a u kojima gubi, odnosno u kojima se ne piše.

U genitivu množine imenica na -A, čija se osnova završava suglasničkim grupama ST, ZD, ŠT, ŽD, ne javlja se nepostojano A.

Primeri: bašta, brazda, lasta.

Preletelo je jato lasta. Od 10 brazda, Marko je napravio samo jednu.

Uporedi sa oblikom genitiva množine: Ova olovka ne radi. Kupiću 10 novih olovaka, za svaki slučaj.

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.