S obzirom na to da srpski jezik ima fonetski pravopis, sve glasovne promene koje se dešavaju pri govoru – vrše se i u pisanju. Glasovne promene se vrše prema glasovnim zakonima, a reč mora zadržati svoje značanje i mora biti laka za izgovor.
Kada reč, usled glasovne promene, izgubi značenje ili se teže izgovara – ne vrši se glasovna promena, odnosno dolazi do odstupanja u ovom pravilu.
Primer:
raz+jediniti – razjediniti, a ne ražediniti; devojčica – devojčicin, a ne devojčičin;
Glasovne promene se dešavaju najčešće kada se menja oblik reči ili kada nastaje nova reč.
Primer:
Šabac – Šapca genitiv jednine; list – lišće;
U srpskom jeziku postoje ove glasovne promene:
3) jednačenje suglasnika po zvučnosti
4) jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
5) jotovanje