„Knjiga je bila lepo ukrašena plavim povezom. Đaci su joj se najpre divili. Svako je želeo da u knjizi pronađe neku novu zanimljivost i podeli je sa drugima.“

Zapažamo da se u određenim rečima u tekstu izvršila glasovna promena. U ovom primeru suglasnik G prešao je u Z u reči knjiga, a K u C u reči đaci.

Zadnjonepčani suglasnici K, G, H prelaze u zubne C, Z, S, kada se nađu ispred vokala I koji je nastavak za oblik. Tako je izvršena glasovna promena sibilarizacija.

Primeri:

Đak – đaci; orah – orasi, knjiga – knjizi, ruka – ruci, itd.

Sibilarizacija se vrši:

• Kod imenica muškog roda u nominativu, dativu, vokativu, instrumentalu i lokativu množine: radnici – radnicima, đaci – đacima, siromasi – siromasima, supruzi – supruzima, nosorozi – nosorozima, itd.
• Kod imenica ženskog roda u dativu i lokativu jednine: ruci, slozi, nozi, itd.
• U glagolskim oblicima (imperativu i imperfektu): reci, peci, ispeci, pecijah, secijah, itd.

Sibilarizacija se ne vrši:

• U oblicima ličnih imena i pridevima nastalim od njih: Desanki, Olgi, Ljubinki.
• U nekim zajedničkim imenicama i pridevima postalim od njih: kocki, tezgi, tetki, praćki, patki, mački, tetkin, mačkin, itd.
• U rečima u kojima bi značenje postalo nejasno ili bi se promenilo kada bi se promena izvršila: seki (seka – seki, a ne seci), baki, lutki.
• U imenicama koje znače pripadnost pokrajini ili državi: Srbijanki, Bosanki, Belgijanki.
• U nekim geografskim imenima: Kostariki, Volgi, Africi, Americi, Palanci, Rijeci; dvojako: Požegi, Požezi, Liki, Lici.

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.