Back to homepage

Jotovanje

Čovek se ne meri peđu, neko pameću.“

U ovoj narodnoj poslovici zapažamo dve imenice u instrumentalu: ped + ju = peđu i pamet + ju = pameću. U prvom slučaju D i J slili su se u Đ, a u drugom T i J u Ć.

Jotovanje je glasovna promena u kojoj se glas J sa prethodnim nenepčanim suglasnimkom sliva u nov nepčani suglasnik. Naziv je dobila prema glasu J koji se ranije zvao jota.

Usneni suglasnici P, B, M, i usneno-zubni V, jotovanjem ( P, B, M, V + J) prelaze u grupe PLJ, BLJ, MLJ, VLJ, pri čemu prvi suglasnik ostaje nepromenjen, a J prelazi u LJ.

Jotovanje se vrši:

  • Pri građenju reči: pruće (prut + je), granje, pisanje, itd.
  • Pri građenju komparativa: brži (brz + ji), mlađi, žući, draži, jači (jak + ji), itd.
  • U instrumentalu jednine imenica ženskog roda na suglasnik: pameću (pamet + ju), solju, glađu, smrću, itd.
  • U glagolskim oblicima: stružem ( strug + jem), glođem, pišem, vičem, tonjah, vožah (voz + jah), itd.

Dakle, jotuju se suglasničke grupe:

  • TJ→Ć (cveće, ljući)
  • HJ→Š (tiši)
  • DJ→Đ (glađu, vođah)
  • SJ→Š (viši, nošah)
  • NJ→Nj (trnje, tonjah)
  • MJ→MLj (grmlje)
  • LJ→Lj (solju, belji)
  • BJ→BLJ (roblje, groblje)
  • KJ→Č (jači)
  • PJ→PLj (snoplje, gluplji)
  • ZJ→Ž (brži)
  • VJ→VLj (krvlju)
  • GJ→Ž (draži)

Jotovanje se ne vrši:

  • Kod nekih imenica i prideva kao što su: klasje, kozji, pasji, itd.
  • U složenim rečima: nadjačati, odjezditi, odjahati, izjaviti, izjednačiti, itd.
  • U rečima ijekavskog književnog govora, gde umesto E stoji JE: sjesti, živjeti, vjera, pjesma, pjevati, djevojka, itd.

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.

Pretraga

_Edukacija_300x250px