Jednačenje suglasnika po zvučnosti
„Jastrebac je lep u proleće. Nalazi se nedaleko od Kruševca. Na Jastrepcu se uvek lepo provedem, bilo da idem sa društvom ili sa roditeljima.“
Kada pogledamo reč Jastrebac, zapažamo da u lokativu ova reč glasi Jastrepcu. (B→P) U ovom slučaju našla su se jedan do drugog dva suglasnika nejednaka po zvučnosti ( zvučni B i bezvučni C). Kako bi se reč lakše izgovorila došlo je do jednačenja suglasnika po zvučnosti. Zvučni suglasnik B prelazi u svoj bezvučni parnjak P, jer se našao ispred bezvučnog C.
Kada se u jednoj reči nađu dva suglasnika nejednaka po zvučnosti, oni se jednače, i to tako što se prvi upravlja prema drugome. Ovu glasovnu promenu nazivamo Jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Primeri:
vrabac – vrapca; beg – bekstvo; sladak – slatka; držati – drška; svezati – sveska; top – tobčija; burek – buregdžija; svat – svadba; društvo – družba; tast – tazbina; učiti – udžbenik.
Izuzeci od pravila:
Ova glasovna promena ne vrši se kada se zvučni suglasnik D nađe ispred bezvučnog S ili Š.
predsednik, potpredsednik, sredstvo, odštampati, podšišati, odsustvo, odšetati, itd.
Kada se Đ nađe ispred S u nastavku –STVO:
vođstvo, itd.
*U nekim rečima stranog porekla kao i pridevima koji su od njih izvedeni: Vašington, vašingtonski, Rentgen (ime) ali rendgen-aparat, postidplomski.
Druge glasovne promene nalaze se OVDE.