Uprošćavanje suglasničkih grupa
„Rastavili smo igračku na više delova. Spajali smo deliće ponovo, radosni što smo naučili da to uradimo brzo i spretno. Lako smo shvatili koji je najjednostavniji način. Trebalo je samo vežbati.“
U izdvojenim rečima rastavili i radosni došlo je do određenih glasovnih promena. Reč rastavili postala je od raz + staviti, zatim je izvšeno jednačenje suglasnika po zvučnosti (Z→S), i dobili smo reč RASSTAVITI. Dva suglasnika našla su se jedan do drugog, pa se jedan gubi i dolazi do uprošćavanja suglasničkih grupa.
Primeri:
bežični (bez-žični, bež-žični), bezvučni (bez-zvučni), isitniti (iz-sitniti, is-sitniti), raseći (raz-seći, ras-seći).
U primeru radosni takođe je došlo do uprošćavanja suglasničkih grupa:
radostan→radosTni→radosni. Dobija se grupa teška za izgovor i zato se jedan suglasnik gubi.
Primeri:
početak – počeci, predak – preci (predak-predci-pretci-preci); žalostan – žalosna; junaštvo (junač+stvo; u ovom slučaju Č se uprošćava gubljenjem praskavog dela artikulacije i dobijamo Š), devojaštvo.
U primeru najjednostavniji zadržala su se dva ista suglasnika. Udvojeni suglasnik J uvek se piše u oblicima superlativa prideva koji počinju sa J:
najjači, najjužniji, najjasniji, itd.
Zaključujemo, do uprošćavanja suglasničkih grupa dolazi:
kada se pri građenju reči ili na bilo koji drugi način dva suglasnika nađu jedan do drugog, jedan od njih se gubi.
Zubni suglasnici D i T kad se nađu ispred afrikata gube se, jer afrikate sadrže u sebi praskavi zubni suglasnik:
pripoveci, zadaci, inadžija.
Suglasnici D i T kad se nađu u grupi između suglasnika S i Z na prvom mestu od praskavog zadnjonepčanog K ili nosnih M i N na drugom mestu, ispadaju iz takvog položaja:
napretku, žalosni, itd.
Izuzeci od pravila:
- Superlativi prideva koji počinju glasom J: najjači, najjužniji, itd.
- Složenice: vannastavni, preddržavni, transsibirski.
- Strane reči poput azbestni, protestni, finalistkinja.
- Kada bi značenje reči postalo nejasno ili drugačije: otčepiti, otcepiti, potčiniti (potčiniti nekoga svojoj volji, a ne počiniti).
Druge glasovne promene nalaze se OVDE.