Palatalizacija
„Moja mama peče najukusniju pitu. Vuče, govorim ti, moraš je probati. Nisi dolazio odavno, inače bi se već okupila vesela družina.“
Zapažamo u tekstu reči u kojima je izvršena glasovna promena – palatalizacija. Zadnjonepčani suglasnici K, G, H, kada se nađu ispred vokala prednjeg reda E i I, prelaze u prednjonepčane palatalne Č, Ž, Š.
Primeri:
čoveče, druže, duše (duh), junačina, prašina, ručica, Miličin, Zoričin.
Palatalizacija se vrši i ispred nepostojanog A:
oblačak (oblak – ak, oblačka), zračak, brižan.
Takođe, primeri za palatalizaciju su:
Miličin, striče, kneže, meseče, vrapče.
U prvom slučaju C prelazi u Č kad se nađe ispred I. U ostalim slučajevima, u oblicima vokativa kod imenica čija se osnova završava na C i Z, vrši se palatalizacija.
Palatalizacija se ne vrši:
U prisvojnim pridevima na –IN koji su dobijeni od imenica sa završetkom na –ka, -ga, -ha
kćerkin, Ankin, Olgin, snahin
U hipokoristicima i rečima od mila: ruka – rukica, noga –nogica.
Napomena: Ove reči u deminutivu glase: ručica, nožica.
Druge glasovne promene nalaze se OVDE.