„Rukovodilac je dolazio juče. Svi smo bili na svom random mestu. Zahtevi rukovodioca nisu bili nejasni. Posle njega došlo je još 7 novih rukovodilaca, da se predstave.“

Kada se glas L nađe na kraju sloga ili na kraju reči prelazi u samoglasnik O.

Na primer:

stol – sto; sol – so.

Prelazak L u O odvija se u sledećim primerima:

• U muškom rodu jednine radnog glagolskog prideva:

pisao (pisaL – pisaO), radio, čekao, išao, došao, itd.

• U imenicama ženskog roda sa nastavkom –onica (od –lnica):

učionica (učilnica), perionica, radionica, vežbaonica, itd.

• U imenicama sa vokalom E ispred O:

deo, predeo (predel – predeo), pepeo, veo, itd.

• U imenicama muškog i ženskog roda sa nepostojanim A ispred O:

kotao (kotal – kotao), misao, orao.

• U nominativu jednine muškog roda prideva:

ceo, beo, veseo (vessel – veseo), zreo, čio, mio, itd.

Izuzeci od pravila:

L se čuva u rečima: bol, ždral, val, glagol, general, bokal, stalno, zahvalio, školski, bolnica, molba, belca, nevaljalca.

Ove reči su većinom novijeg porekla, ušle u naš jezik nakon izvršene glasovne promene.

Kada pogledamo tekst na početku, uočavamo promenu reč rukovodilac. Ovu reč je takođe obuhvatila glasovna promena, kada se L nađe na kraju sloga:

• RU-KO-VO-DI-LAC (nominativ jednine – jedino pravilno je rukovodilac.)
• RU-KO-VO-DIL-CA (genitiv jednine). Ovde se L našlo na kraju sloga i prelazi u O. Tako dobijamo jednog rukovodioca.
• RU-KO-VO-DI-LA-CA (genitiv množine). Kada pogledamo genitiv množine vidimo da se L čuva jer nije na kraju sloga, ni na kraju reči).

U ostalim padežima po istom principu se promena vrši, osim u obliku genitiva množine i nominativa jednine.

Takvi su i primeri:

molilac, tužilac, gledalac, čitalac, žetelac, nosilac, davalac.

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.