„Moja mama peče najukusniju pitu. Vuče, govorim ti, moraš je probati. Nisi dolazio odavno, inače bi se već okupila vesela družina.“

Zapažamo u tekstu reči u kojima je izvršena glasovna promena – palatalizacija. Zadnjonepčani suglasnici K, G, H, kada se nađu ispred vokala prednjeg reda E i I, prelaze u prednjonepčane palatalne Č, Ž, Š.

Primeri:

čoveče, druže, duše (duh), junačina, prašina, ručica, Miličin, Zoričin.

Palatalizacija se vrši i ispred nepostojanog A:

oblačak (oblak – ak, oblačka), zračak, brižan.

Takođe, primeri za palatalizaciju su:

Miličin, striče, kneže, meseče, vrapče.

U prvom slučaju C prelazi u Č kad se nađe ispred I. U ostalim slučajevima, u oblicima vokativa kod imenica čija se osnova završava na C i Z, vrši se palatalizacija.

Palatalizacija se ne vrši:

U prisvojnim pridevima na –IN koji su dobijeni od imenica sa završetkom na –ka, -ga, -ha

kćerkin, Ankin, Olgin, snahin

U hipokoristicima i rečima od mila: ruka – rukica, noga –nogica.

Napomena: Ove reči u deminutivu glase: ručica, nožica.

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.