Back to homepage

Uprošćavanje suglasničkih grupa

Rastavili smo igračku na više delova. Spajali smo deliće ponovo, radosni što smo naučili da to uradimo brzo i spretno. Lako smo shvatili koji je najjednostavniji način. Trebalo je samo vežbati.“

U izdvojenim rečima rastavili i radosni došlo je do određenih glasovnih promena. Reč rastavili postala je od raz + staviti, zatim je izvšeno jednačenje suglasnika po zvučnosti (Z→S), i dobili smo reč RASSTAVITI. Dva suglasnika našla su se jedan do drugog, pa se jedan gubi i dolazi do uprošćavanja suglasničkih grupa.

Primeri:

bežični (bez-žični, bež-žični), bezvučni (bez-zvučni), isitniti (iz-sitniti, is-sitniti), raseći (raz-seći, ras-seći).

U primeru radosni takođe je došlo do uprošćavanja suglasničkih grupa:

radostan→radosTni→radosni. Dobija se grupa teška za izgovor i zato se jedan suglasnik gubi.

Primeri:

početak – počeci, predak – preci (predak-predci-pretci-preci); žalostan – žalosna; junaštvo (junač+stvo; u ovom slučaju Č se uprošćava gubljenjem praskavog dela artikulacije i dobijamo Š), devojaštvo.

U primeru najjednostavniji zadržala su se dva ista suglasnika. Udvojeni suglasnik J uvek se piše u oblicima superlativa prideva koji počinju sa J:

najjači, najjužniji, najjasniji, itd.

Zaključujemo, do uprošćavanja suglasničkih grupa dolazi:

kada se pri građenju reči ili na bilo koji drugi način dva suglasnika nađu jedan do drugog, jedan od njih se gubi.

Zubni suglasnici D i T kad se nađu ispred afrikata gube se, jer afrikate sadrže u sebi praskavi zubni suglasnik:

pripoveci, zadaci, inadžija.

Suglasnici D i T kad se nađu u grupi između suglasnika S i Z na prvom mestu od praskavog zadnjonepčanog K ili nosnih M i N na drugom mestu, ispadaju iz takvog položaja:

napretku, žalosni, itd.

Izuzeci od pravila:

  • Superlativi prideva koji počinju glasom J: najjači, najjužniji, itd.
  • Složenice: vannastavni, preddržavni, transsibirski.
  • Strane reči poput azbestni, protestni, finalistkinja.
  • Kada bi značenje reči postalo nejasno ili drugačije: otčepiti, otcepiti, potčiniti (potčiniti nekoga svojoj volji, a ne počiniti).

Druge glasovne promene nalaze se OVDE.

Pretraga