Padeži
„Milica je putovala sa drugaricama. Išle su u Italiju. Iako ranije nisu bile u Italiji, čule su dosta lepih stvari o toj zemlji. Želele su da posete Veronu, Firencu, Veneciju i mnoge druge gradove. Spremale su se dugo, praveći plan gde će ići. Tog jutra, kada su krenule prema Italiji, bile su sigurne da će se lepo provesti.“
U tekstu uočavamo niz imenskih reči. Sve imenske reči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi) menjaju se po padežima. Tu promenu nazivamo deklinacija.
- Na pitanje „Ko je putovao?“ – dobijamo odgovor – Milica;
- Na pitanje „Sa kim?“ – sa drugaricama. U pitanju je društvo i uočavamo predlog „sa“.
- Na pitanje „Kuda su išle?“ – odgovor je – u Italiju.
- Sledeći oblik – u Italiji, ukazuje na mesto i boravak u njemu, pa je zato u drugačijem obliku.
- „Šta su želele da posete?“ – Veronu, Firencu, Veneciju i mnoge druge gradove.
- „Šta su pravile?“ – Plan.
- „Kada su krenule i gde?“ – Tog jutra, prema Italiji.
Uočavamo predloge koji stoje uz imenske reči. Oni nam kazuju o kom je padežu reč.
Kao što u tekstu vidimo, jedna ista reč je u drugačijem obliku u različitim rečenicama (Italija). Padeži su upravo ti različiti oblici jedne iste imenske reči. U zavisnosti od toga šta želimo da saopštimo i koje značenje reč dobija, koristimo odgovarajući padež.
Padeži imaju svoja značenja i predloge koji nam kazuju o kom je padežu reč. U srpskom jeziku razlikujemo sedam padeža, od toga su dva nezavisna padeža. To su jedini padeži koji su uvek bez predloga – nominativ i vokativ. Ostali padeži su zavisni, mogu biti upotrebljeni bez predloga i sa predlogom, ali imaju predloge koji idu uz njih. Takođe, zavisni padeži nemaju nikakvog smisla van rečenice, dok nezavisni mogu da se upotrebe i samostalno, van rečenice.
Imenska reč se menja po padežima u oblicima jednine, kao i u oblicima množine.
U našem tekstu našli su se sledeći padeži:
Milica – nominativ jednine; Sa drugaricama – instrumental množine; u Italiju – akuzativ jednine; u Italiji – lokativ jednine; lepih stvari – genitiv množine; o toj zemlji – lokativ jednine; Veronu, Firencu, Veneciju – akuzativ jednine; mnoge druge gradove – akuzativ množine; plan – akuzativ jednine; tog jutra – genitiv jednine; prema Italiji – dativ jednine.
Padeži u srpskom jeziku
Promena imenica po padežima