Back to homepage

Zamenice

Ja sam ti juče lepo rekla da ću malo kasniti. Niko nije došao tačno na vreme. Ne brini, ništa nismo propustili.“

U rečenicama zapažamo obraćanje licu, biću, bez imenovanja, kao i upućivanje na određene imeničke pojmove. To se postiže zamenicama. Zamenice su upravo reči koje upućuju na bića, predmete ili stvari i njihove osobine; njima se zamenjuju imenice, pridevi, brojevi. Prema značenju i službi mogu biti imeničke i pridevske.

Imeničke zamenice

Imeničke zamenice, kao i imenice predstavljaju samostalne reči. U rečenici imaju funkciju subjekta ili objekta. Dele se na lične i nelične.

U rečenici: Ja sam ti juče lepo rekla da ću malo kasniti, uočavamo lične zamenice „ja“ i „ti“.

Lične zamenice za 1, 2. i 3. lice u jednini i množini:

Jednina Množina
JA– lice koje govori MI
TI – lice kome se govori VI
ON, ONA, ONO – lice (pojam, prdmet) koje nije pristuno o kome se govori ONI, ONE, ONA

 

U genitivu, dativu i akuzativu jednine i množine lične zamenice imaju duže (naglašene, akcentovane) oblike i kraće (nenaglašene, enklitičke) oblike.

Na primer:

„Ja ću vam doneti izveštaj sutra. Uzela sam ga od Ivana, da prepravim neke greške. Obavestila sam Mariju i Ivana da ću im dostaviti ispravljene verzije malo kasnije.“

vam – lična zamenica „vi“ u dativu množine, enklitički oblik.

ga – lična zamenica „on“ u genitivu jednine muškog roda, enkl. oblik.

im – lična zamenica „oni“ u dativu množine muškog roda, enkl. oblik.

Lična zamenica za svako lice ( povratna lična zamenica sebe – se)

Ova zamenica nema oblik nominativa, ne razlikuje rod i upućuje na pojam označen subjektom. Na primer:

  1. Ja sam se očešljala. / Mi smo se zasmejavali međusobno.
  2. Ti si se provozao. / Vi ste se vozili dok vam nije dosadilo.
  3. On se umio. / Oni su se sredili i izašli napolje.

Nelične zamenice ne razlikuju lica. Upotrebljavaju se u istom obliku za sva tri roda i broja.

NELIČNE ZAMENICE:
UPITNE ZAMENICE ZA LICA I STVARI: KO? ŠTA (ŠTO)?
NEODREĐENE ZAMENICE: NEKO, NEŠTO
ODRIČNE ZAMENICE: NIKO, NIŠTA
OPŠTE ZAMENICE: SVAKO, SVAŠTA

 

U tekstu s početka zapažamo odrične zamenice „niko“ i „ništa“: „Niko nije došao tačno na vreme. Ne brini, ništa nismo propustili.“

Kada se odrične zamenice upotrebljavaju sa predlozima (za, oko, o, po…) pišu se odvojeno, sa predlogom između, kao dve reči, a tako se i izgovaraju.

Na primer:

Ne svađam se ni sa kim.

Nemoj brinuti ni zbog čega.

Ni za koga ne važe povlastice.

Ne razmišljam trenutno ni o čemu.

 

Pridevske zamenice

  • Imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata
  • Nisu samostalne reči
  • Kao i pridevi slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu
  • Razlikujemo prisvojne, pokazne, upitno-odnosne, neodređene, odrične i opšte.

 

Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice označavaju pripadanje prvom, drugom i trećem licu, kao i svakom licu.

Jednina Množina
1.l. moj, moja, moje Moji, moje, moja
2.l. tvoj, tvoja, tvoje Tvoji, tvoje, tvoja
3.l. njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno Njegovi, njegove, njegova, njeni, njene, njena

 

Kada iskazuju pripadanje većem broju lica:

Jednina Množina
1.l. naš, naša, naše Naši, naše, naša
2.l. vaš, vaša, vaše Vaši, vaše, vaša
3.l. njihov, njihova, njihovo Njihovi, njihove, njihova

 

Na primer:

Moja kuća je u njihovom starom kraju. Naša zgrada u kojoj smo ranije živeli nalazi se u blizini vašeg novog doma.

Prisvojna zamenica za svako lice „svoj (a/e)“ označava pripadnost pojmu koji je označen subjektom. Isti oblik ove zamenice važi za sva tri lica:

Ja imam svoju kuću. Mi imamo svoje obaveze.

Ti imaš svoje snove. Vi imate svoje ciljeve.

On ima svoj kompjuter. Oni imaju svoja posla.

Oblici prisvojne zamenice „svoj“ su: svoja, svoja, svoje; svoji, svoje, svoja.

 

Pokazne (demonstrativne zamenice) upućuju na:

  • LICA I PREDMETE
Ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova
Taj, ta, to; ti, te, ta
Onaj, ona, ono; oni, one, ona

 

Na primer:

Mislila sam da je ta žena pametnija. Međutim, ovo dete dokazuje suprotno. Oni su davno otišli iz našeg grada.

Ta – pokazna pridevska zamenica u nominativu jednine ženskog roda.

Ovo – pokazna pridevska zamenica u nominativu jednine srednjeg roda.

Našeg – prisvojna pridevska zamenica „naš“ u genitivu jednine muškog roda.

  • OSOBINE
Kvalitet: Ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva

Takav, takva, takvo; takvi, takve, takva

Onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva

Količinu: Ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika

Toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika

Onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika

 

Upitno-odnosne zamenice su zamenice kojima se postavljaju pitanja u upitnim i odnosnim rečenicama:

  1. Za bića i predmete: koji, koja, koje; koji, koje, koja;
  2. Za osobine pojmova po količini: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika;
  3. Za osobine pojmova po kvalitetu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva;
  4. Za pripadnost: čiji, čija, čije; čiji, čije, čija.

U odnosnim rečenicama ove zamenice imaju funkciju veznika: To je haljina koja mi se sviđa.

Neodređene zamenice upućuju na neodređene pojmove.

  1. Za bića i predmete: neki, neka, neko; neki, neke, neka;
  2. Za osobinu pojmova po kvalitetu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva.
  3. Za osobinu pojmova po količini: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika.
  4. Za pripadnost: nečiji, nečija, nečije; nečiji, nečije, nečija.

Odrične zamenice

  1. Za bića i predmete: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja;
  2. Za kvalitet: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva;
  3. Za pripadnost: ničiji, ničija, ničije; ničiji, ničije, ničija.

Odričnim zamenicama negiraju se, odriču bića, predmeti i njihove osobine.

Na primer:

Nije se čuo ničiji glas. Nisam ja dobio ničije pismo. Nikakvi pokloni meni nisu stigli.

Opšte ili određene zamenice upućuju na sva bića ili predmete na koja se pomišlja.

  1. Za bića i predmete: svaki, svaka, svako; svaki, svake, svaka;
  2. Za osobinu: svakakv, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva;
  3. Za pripadnost: svačiji, svačija, svačije; svačiji, svačije, svačija.

Opšte pridevske zamenice su i: ma koji, bilo koji, koji god, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ma koliki, ma čiji.

Više o vrstama reči nalazi se OVDE.

Pretraga

_Edukacija_300x250px