Back to homepage

Pravopisni znaci

Pravopisni znaci se koriste kako bi se postiglo bolje razumevanje odnosa između određenih delova teksta. Za razliku od znaka interpunkcije (koja se upotrebljava u rečenici) pravopisni znaci se korise uz pojedine reči, bez obzira da li se one nalaze u rečenici ili van nje.

Pravopisni znaci su: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zgrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcenatski znaci i genitivni znak.


Tačka

Kao pravopisni znak tačka se upotrebljava:

– iza skreaćenica: god., npr., itd., tj.;
– iza rednih brojeva kada se oni pišu arapskim ciframa: 17. mart 2016. godine.

Tačka se ne piše:

– iza rednih brojeva napisanih arapskim ciframa ukoliko se iza njih nađe neki drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili neki drugi): na 12, 13, 14. i 15. stranici;

Završna tačka objedinjuje se tačkom koja se piše iza brojevca ili skraćenica. Rečenica koja se završava rednim brojem ili skraćenicom piše se samo sa jednom tačkom.


Dve tačke

Kao pravopisni znak dve tačke se pišu između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnosni i čita se prema.

Primer: rezultat utakmice je 23:25.


Nekoliko tačaka

Kao pravopisni znaci nekoliko tačaka (najčešće tri) pišu se:

– umesto izostavljenog teksta. Primer: Ja volim sve boje: crvenu, žutu, zelenu, plavu…
– u isprekidanom tekstu. Primer: Pojavila se nekako iznenada… i isto tako nestala.


Crta

Kao pravopisni znak crta se upotrebljava:

između brojeva (umesto predloga do).

Primeri: 10-15 kilograma; Nikola Tesla (1856-1943);*

*ukoliko se ispred prvog broja nalazi od, ispred drugog se mora pisati do, a ne crta. Primer: od 1939. do 1945. godine;

između naziva gradova i drugih mesta da vi se označio pravac kretanja. 

Primer: put Beograd-Niš;

između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesni pojmovi da oni čine jedan pojavu.

Primer: utakmica Crvena zvezda – Partizan;

Crtu bi trebalo pisati bez razmaka, osim u slučaju kada su jedan ili oba izraza koje crta povezuje višečlani. 

Primer: put Beograd – Novi Sad.


Zagrada

Kao pravopisni znak zagrada se koristi na sledeći način:

– da označi oba oblika reči o kojima se govori.

Primeri: s(a); k(a); sekretar(ica);

– iza rednog broja ili slova kojim se označava novi odeljak ili naprajanje.

Primeri: 1), 2), 3) ili a), b), c);


Apostrof

Kao pravopisni znak apostrof se koristi umesto izostavljenog slova. 

Primeri: je l’ (je li), al’ je (ali je), ‘oćeš (hoćeš);


Znak jednakosti

Kao pravopisni znak – znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se jednako, ravno, isto što, jeste.

Primeri: akacija = bagrem; olovka = objekat (u rečenici).


Znaci porekla

Kao pravopisni znaci – znaci porekla se upotrebljavaju u stručnim tekstovima:

– znak > čita se dalo je ili razvilo se u.

Primeri: zrak > zrakak > zračak; ruka > ruki > ruci;

– znak < čita se postalo je od.

Primeri: dašak < dahak < dah; viteže < viteze < vitez.


Akcenatski znaci

Kao pravopisni znaci – akcenatski znaci se koriste u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u obični tekstovima kada je potrebno da se označi reč koja se od iste susedne reči razlikuje samo akcentom.

Primer: sâm sam to uradio, hteo je da dâ svoj doprinos;


Genitivni znak

Kao pravopisni znak – genitivni znak se koristi kada reč ima isti oblik genitiva jednine i množine kako bi se označila razlika između njih i stavlja se na krajnji vokal genitiva množine.

Primer: dobio je poziv od prijateljâ.

Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da je (u ovom slučaju) neko dobio poziv od više prijatelja, a ne od samo jednog prijatelja.

Pretraga

_Edukacija_300x250px