49. rođendan Resavske pećine

Povezane objave

• Tajna sposobnost Predatora na putu da redefiniše kompletnu Alien franšizu 28/03
• Na današnji dan preminuo Nil Armstrong 25/08
• Ovo su neki od najčudnijih “Ginis” rekorda 11/09

Približava se sezona ekskurzija i putovanja, međutim neizvesno je kako će izgledati turistička sezona. I dok se to ne reši, u ličnoj organizaciji mogu se obići prirodne lepote  u Srbiji. Jedna od atrakcija je Resavska pećina koju je moguće posetiti tokom cele godine.

Podzemna palata, kako zovu jednu od najlepših u Srbiji, Resavska pećina nalazi se u blizini Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava i na obali kraškog polja – Divljakovac. Za ovu pećinu, dugu 4,5 kilometara ranije su znali samo pastiri. Pa je tako jedan od njih otkriva 1962. godine. Kasnije iste godine detaljno je ispituju novosadski speleolozi koje je predvodio dr Jovan Petrović.

Pećina je za posetioce otvorena 22. aprila 1972. godine. To znači da su radovi na uređenju trajali deset godina. Od ukupne dužine, detaljno je istraženo 2.830 metara, a za posetioce je uređeno oko 800 metara. Procenjuje se da je stara oko 80 miliona godina i jedna je od najstarijih ispitanih pećina kod nas. Unutrašnjost pećine krase brojne dvorane, kanali, galerije, stubovi, stalaktiti, stalagmiti, okamenjeni vodopadi…

Ovu resavsku lepoticu krasi i nakit, starosti oko 45 miliona godina, a koji počinje od samog ulaza. On nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata. Boja “đinđuva” zavisi od minerala i biva u tri boje: crvenoj, žutoj i beloj. Najprisutniji je crveni nakit čija boja potiče od oksida gvožđa, bela je od kristalnog kalcijuma, a žuta od gline.

Inače, Resavska pećina je prva turistička pećina iz srbije koja je primljena u članstvo Međunarodne asocijacije turističkih pećina (International Show Caves Association – ISCA). Ovo čudo prirode je za posetioce bilo otvoreno i preko zime, iako je zvanična turistička sezona u od 1. aprila do 31. oktobra. Međutim, došlo je do manjih izmena u radu, te tako posete su sa 45 minuta smanjene na pola sata. Među najbrojnijim posetiocima bili su gosti iz Ruske Federacije.

Najposećeniji delovi su, uz pećinu, Vodopad Lisine – Veliki buk, srednjovekovni manastir “Manasija”, ali i Vodopad “Prskalo”, prirodni rezervat prašuma “Vinatovača”, kao i Muzej ugljarstva u Senjskom Rudniku.

pročitajte još i kojih 10 stvari niste znali o Kristiforu Kolumbu

Najpopularnije destinacije

1. Đavolja varoš

Đavolja Varoš se 2010. godine našla u najužem krugu za izbor novih 7 svetskih čuda. Nalazi se nedaleko od Prolom Banje, na obroncima planine Radan. Ovaj “vanzemaljski” prizor sastoji se od 202 neobična zemljana stuba. Legenda kaže da je nastala u sukobu đavola i jedne dobre vile. Navodno se vila molila da se spreči venčanje brata i sestre, tu molbu bog je uslišio i pretvorio mladence i sve svatove u kamen.

2. Đerdapsko jezero

Ovo veštačko akumulaciono jezero nalazi se na Dunavu na granici sa Rumunijom. Nastalo je 1972. kada se gradila hidrocentrala „Đerdap I“, a smešteno je u Đerdapskoj klisuri. Jezero je dugačko 100 kilometara i u najširem delu meri 8 kilometara. To je četvrto najveće jezero na Balkanu i najveće u Srbiji. Đerdapska klisura je najduža i najveća probojnica u Evropi i predstavlja prirodni fenomen. A čine je četiri manje klisure i tri kotline.

3. Uvačko jezero

Uvačko jezero ili Sjeničko jezero je veštačko koje 27 kilometara vijuga meandrima. Pre njegovog nastanka tu je proticala reka Uvac. Izgradnjom zemljane brane od 110 metara stvoreno je ovo jezero sa 212 miliona metara kubnih vode. I ovo jezero je izgrađeno za potrebe proizvodnje električne energije. Voda iz njega otiče u Zlatarsko, a iz njega u Radoinjsko jezero.