Kako se jelo u srednjem veku u Srbiji?

Povezane objave

• Otapanje leda na Aljasci 16/09
• Šta sve možemo naslediti od roditelja 07/11
• Na današnji dan rođen Živojin Mišić 19/07

Postoje različiti mitovi i priče o tome kako su se i čime hranili vladari u Srbiji tokom srednjeg veka. Prema nekim mitovima, na dvorovima se jelo zlatnim višljuškama, a postojalo je i pravilo ko prvo dobija meso.

Bez obzira na sve mitove o životu na srednjovekovnim dvorovima u Srbiji, tada se jelo isto što i danas, do te mere da je na trpezi, kao i danas, najzastupljeniji hleb.

Meso koje je bilo posluženo za obrok prvo je podeljeno muškarcima, pa se nakon toga dalje delilo.

Pribor za jelo

Što se tiče pribora za jelo – zlatna viljuška je svakako samo mit. U srednjem veku se na srpskim dvorovima jelo iz drvenih posuda. Iz istog posuđa jeo je i običan narod i vladari na dvorovima.

Pravilo je bilo da kada idete kod nekoga na gozbu ponesete svom nož, za koji se smatralo da je lični predmet. Viljuška sa dva kraka služila je da se prebaci komad mesa sa tacne na tanjir, a jelo se rukama. S obzirom na to da je kašika tek kasnije počela da se koristi, čorbe i slična hrana jele su se direktno iz posude.

Kašika, kao deo pribora za jelo pojavila se u 14, veku, dok dokazi o postojanju zlatnog i srebrnog posuđa datiraju iz 15. veka. Mit o zlatnom escajgu na srpskim dvorovima nastao je tek u 19. veku.

Peciva

Prema nekim podacima, u 14. i 15. veku se u Jasinoj pekari na Novom Brdu osim hleba pravio se i prodavao dvopek, koji su najčešće kupovali putnici, kao i pita sa sirom. U to vreme Zakon o rudarima (iz 1412. godine) davao je pravo rudarima da ne plate hleb ukoliko je loš.

Kuhinja

Tokom ranog srednjeg veka u Srbiji su se kuće sastojale od jedne, retko dve prostorije. U sredini glavne (ili jedine) sobe nalazilo se ognjište oko kog se okupljala porodica. Ova prostorija je služila za kuvanje, obedovanje, ali i za spavanje i rad.

Tek od 13. i 14. veka počelo je da se gradi na drugačiji način. Gradski model organizovanja prostora u kući doneo je novinu – kuhinja je bila odvojeni deo kuće ili je nakndadno dodata. Sastojala se od ognjišta, stola, stolica ili klupa, a u njoj su se držale posude i pribor za jelo.

Dvorovi

Dvorovi su bili drugačije građeni. Vladarski model organizovanja prostora podrazumevao je kuhinju, pekare, ostave koje su se nalazile u dvorištu, a u velikoj sali u dvoru nalazila se trpezarija za velikim stolom. Imao je stoljnjak i stolice poređane okolo, a na stolu je, pored posuđa i pribora za jelo, bilo ono što se i danas stavlja na sto – čačkalice, salveti i slanici.