Čudesne činjenice o zvezdama

Povezane objave

• Ovog proleća najveće pomračenje Sunca u poslednjih 16 godina 25/02
• Zašto zaboravljamo snove? 23/07
• Na današnji dan preminuo Sandro Botičeli 17/05

Noću, kada je vedro, svi bismo najradije gledali u zvezde. Posmatrajući ih možemo svašta videti, ali koliko zaista znamo o njima?

– Gledajući u nebo mi vidimo usamljene zvezde kako sijaju. Međutim, to što mi mislimo da je zvezda – zapravo je skup velikog broj zvezda.

Zbog velike udaljenosti, nama se čini da je svetlost koju vidimo – jedna zvezda, jer je to ono što možemo videti golim okom. Međutim, svaka ta “jedna zvezda” se sastoji od po dva zvezdana (binarna) sistema.

– Zvezde imaju životne faze, kroz koje prolaze, kao i druga organska bića. Njen proces razvijanja i života završava se procesom umiranja, kada se ona pretvara u “belog patuljka”. To znači da je iskoristila sve što joj je bilo potrebno za proces nuklearne fuzije i pretvorila se u veliki grumen koji emituje svetlost, a kada jednom prestane da svetli – to je zauvek.

– Nemaju sve zvezde iste procese kroz koje prolaze “u toku života”. Naime, masivne zvezde imaju i period pre pretvaranja u “belog patuljka”. Tada prolaze kroz fazu lančanih reakcija.

Masivne zvezde u ovoj fazi sagorevaju sve preostale materije, a velika brzina odvijanja ove reakcije izaziva eksploziju. Upravo ova reakcija se naziva supernova.

– Neke zvezde se ipak nikad ne ugase. Ove zvezde, koje – umesto da se ugase – prolaze kroz proces degeneracije,nazivaju se neutronskim.

Neutronske zvezde je lako prepoznati jer se oko njih prelama svetlost.

– Sunce je jedna od najvećih zvezda, ali postoje i zvezde koje su i do 100 puta veća od Sunca.

Najveća poznata zvezda u našoj galaksiji je Eta Katarina, ali postoji još jedna gigantska zvezda koja sija jače i od Eta Katarine.

– U Mlečnom putu postoji oko 400 milijardi zvezda, a skoro sve su izgrađene od istih supstanci. Ove supstance su nastale tokom Velikog praska.

– Najuobičajnija vrsta zvezde je crveni patuljak, a postoje još i plave zvezde. Prema boji zvezde moguće je odrediti sastav, veličinu i ostale zanimljive podatke o zvezdi.

Najhladnije zvezde su crvene, a najtoplije plave. Obe ove vrste sagorevaju istom brzinom.

– Najkraće žive najmasivnije zvezde.

– Zvezde ne mogu da trepere, iako nam se čini da one to rade. Zapravo, treperenje je posledica prolaska svetlosti kroz Zemljinu atmosferu.