Najotrovnije drvo na svetu!

Povezane objave

• Pravi razlog zašto je logo Mek Donaldsa crveno- žut? 14/03
• Ovako je možda nastao život u okeanima 27/02
• Nacrtaj karikaturu Drakule i osvoji 200 evra! 18/08

Da li je slučajnost ili je jabuka najopasnija po čoveka od prvenca -Adama pa i dan danas. Kada zamislite najotrovniju i najopasniju biljku nikako vam na pamet ne pada da je to obično stablo sa plodom poput jabuke koja mirno raste u redovima drugih tropskih lepotica.

Grupa američkih naučnika stigavši na Tobago, jedno od karipskih ostrva, ne tako davne 1999. godine, dobila je ideju da okusi njima manje poznat plod voćke na koju su nabasali između reda manga i kokosa. Plod je delovao poput jabuke i ekipa je posle par zalogaja primetila da sve teže guta, a nisu ni slutili da jedu najotrovniju biljku na svetu…

Mančinelovo drvo, Mancinela (latinski Hippomane mancinella) je biljka iz porodice Euphoribiacea. Specifičan epitet „mancinella“ potiče od španskog sinonima „manzinille“, izraza za malu jabuku. Zaista ovo drvo daje plodove slične jabuci po izgledu. Meštani ga zovu i „jabuka na plaži“, a od skora i „mancinella de la murte“ ili jabuka smrti. Ustanovljeno je da ova biljka sadrži mlečno beli sok, prepun toksina, u svim svojim segmentima te da je izuzetno otrovna. Upisana je u Ginisovu knjigu rekorda kao najotrovnija biljka na svetu.

Manicella raste u tropskim krajevima Severne Amerike i većem delu Južne Amerike. Toliko je otrovna da je ne valja ni koristirti kao zaklon od kiše- organsko jedinjenje koje sadrži lišće – forbol u razblaženju sa kišom može izazvati teške opekotine. Otrovna je čak i kad je pokušati upaliti- isparenja koja izlučuju grančice ove biljke dok gore, mogu izazvati momentalno slepilo. I dok konzumiranje ploda zaista može ubiti, Karibski stolari su otkrili kako dugim sušenjem na suncu drvo mogu osloboditi od otrova i koristiti ga za pravljenje stolarskih dobara.

Verovatno se pitate kako to da do sad ovako opasna biljka, po ljude, nije istrebljena?! Maničevo drvo je voma važan vezivni potencijal tla- ona sprečava eroziju inače veoma poroznog tla lokaliteta u kome raste. Veoma je bitan činilac održavanja ekosistema, uprkos svojoj po ljude pogubnoj otrovnosti.

Većina ovih stabala je obeležena crvenim krstom danas, kao upozorenje na otrovnost i kako se ne bi ponovio scenario sa američkom ekipom naučnika iz 1999. godine. Sva sreća po ovu grupaciju, njihova „degustacija“ se nije završila pogubno, jel su pojeli veoma malu količinu. Već sledeće godine je britanski magazin The Brithis Medical Journal objavio studiju na osnovu detaljnog opisa simptomatike i iskustva predvodnice grupe- radiologa Nikola Strikland. Opisuje kako su pri jelu ovih naizgled sočnih plodova, osetili sladak pa gorak ukus u parčićima koje su sve teže gutali. Potom je usledila agonija od osam sati pri čemu je dozirala mleko i pinja koladu kako bi ublažila vrelinu i osetila je kako se toksin spušta u limfne čvorove.