Prva žena faraon

Povezane objave

• Na današnji dan rođen Martin Luter King 15/01
• Čemu služe trepavice? 27/02
• Zašto lišće menja boju u jesen? 02/10

Tekst „Žena faraon“ o Hatšepsut izašao je 2009. godine u Nacional Geographic Srbija, vrlo detaljno opisuje mumiju žene kralja, iz dinastije koja je kao karakteristiku imala izbačene prednje zube, potom miris koji je poprimila provevši večnost u krečnjačkoj pećini i surovi način mumifikacije.

Šokantna crna smola u očnim dupljama, telo bez kose i tek prsti koji slute na ljudskost, sad pričaju istori žene kralja iz odaje kraljevskih mumija u kairskom egipatskom muzeju.

Davne 1903. godine tragajući za ovim delom istorije u Dolini kraljeva, u grobnici K20 nađen je jedan od tri sarkofaga sa njenim imenom, prazan. Poznati arheolog Hauard Karter pomislio je tad da njena mumija ni ne postoji  i da je njena smrt kao i život i vladavina time zataškan od strane njenog suvladara i naslednika Tutmesa III .

Mumija  je nađena je još pre više od sto godina ali do 2005. godine dok nije igrom slučaja Zahi Havas uz pomoć zuba ustanovio njen identitet, ona je mirno ležala u jednoj od manje značajnih grobnica doline kraljeva, bez sarkofaga, ikakve odeće, obuće ili ukrasa koji pripadaju zagrobnom životu kraljeva. Jasni znak prikrivanja njene vladavine.

Hatšepsut je vladala Egiptom od 1479. do 1458. godine pre nove ere u zlatno doba egipatske XVII dinastije. Ova neobična žena je imala smelosti sebe da prikazuje kao muškarca. Prema pronađenim zapisima kraljicu je bilo „milina gledati“. Faraonka je bila regent u slučaju vladavine kralja dečaka Tutmesa III ali se ubrzo osmelila i postala jedan od najvećih graditelja Egipta iako je vladala Egiptom koji je tada bio u usponu.

Sećanje na ženu faraona nose četiri granitna stuba u ogromnom hramu boga Amona u Karnaku i mnoge druge građevine od Sinaja do Nubije.