Pandemija, vakcina i obrazovanje

Povezane objave

• Počinje priprema za umetničku školu 09/03
• Kako će izgledati mala matura u 2020? 10/06
• Karlovački gimnazijalci na razmeni u Velikoj Britaniji 11/03

Pandemija je na skoro godinu dana zatvorila škole za gotovo 168 miliona učenika širom sveta. Prema podacima UNICEF-a, zbog karantina uslovljenog koronavirusom, škole u 14 država širom sveta ostale su zatvorene od marta 2020. do februara ove godine.

Od ukupnog broja zatvorenih obrazovnih institucija, dve trećine su u Latinskoj Americi i Karibima, gde je pogođeno gotovo 98 miliona školaraca. UNICEF posebno naglašava da svakim danom koji prođe, deca koja ne mogu lično prisustvovati nastavi sve više zaostaju, a najmarginalizovaniji plaćaju najtežu cenu.

Kako dalje upozoravaju, zatvorene škole imaju razorne posledice, a najranjivijoj deci umesto nastave preti da će biti prisiljena na dečje brakove ili dečji rad. Dodaju i da se više od 880 miliona dece širom sveta suočava s poremećajima u obrazovanju zbog potpunog ili delimičnog zatvaranja škola.

Kao način da se privuče pažnja na, kako kažu, “obrazovnu katastrofu” UNICEF je postavio maketu “pandemijske učionice” u sedištu UN-a u Njujorku. Improvizovana učionica sačinjena je od 168 praznih klupa koje su predstavljale decu koja žive u zemljama gde su škole potpuno zatvorene.

Slovenački đaci se vraćaju u klupe

U međuvremenu, slovenačka vlada odlučila je da 08. marta vrati u školske klupe učenike srednjih škola, a počela je i masovna vakcinacija zaposlenih u školama i vrtićima. Nastava će se odvijati slično modelu koji je i u Srbiji, odnosno reč je o nastavi po tzv. modelu C za srednjoškolce, pa će naizmenično polovina razreda jedne nedelje imati nastavu u školi, a naredne kod kuće.

Do sada su nastavu u školama imali samo srednjoškolci završnih razreda zbog priprema za maturu.Vlada Slovenije se odlučila na ovo popuštanje mera u nastavnom procesu zbog velikog pritiska javnosti i upozorenja pedagoga na negativne posledice po mlade generacije, u psihološkom i pedagoškom smislu.

Kada će deca moći da prime vakcinu protiv Kovida 19?

Stručnjaci širom sveta počeli su sa testovima među starijom decom zato što ona obično reaguju na vakcine slično odraslima, dok je testiranje mlađih grupa složenije. Pedijatar Džejms Kembel, sa Univerziteta Merilend, objašnjava da “deca nisu jednostavno male odrasle osobe“ dodajući da što su mlađa, to su veće šanse da bi stvari mogle da budu drugačije.

Vakcina kompanije „Fajzer“ već je odobrena za imunizaciju građana počev od 16 godina starosti, a to znači da bi neki srednjoškolci mogli da je prime čim za to ispune neophodne uslove među kojima je i detaljna analiza zdravstvenog stanja. „Fajzer“ i „Moderna“ već su okončali upis volontera za klinička ispitivanja među decom starijom od 12 godina, i očekuje se da će rezultati biti objavljeni tokom leta.

Stopa teških oblika Kovida 19 ili smrtnih slučajeva među decom je mnogo manja nego među odraslima, ali deca i dalje mogu da prenose virus. Stav struke širom sveta je u jednom jedinstven, a to je da je malo verovatno da može biti kolektivne zaštite bez vakcinacije dece. Zaključak je da je to ključno za povratak u određenu normalu.