Šta je kognitivni angažman?

Povezane objave

• Počela isplata stipendija za srednjoškolce 28/02
• Raspisan je konkurs za regresiranje prevoza srednjoškolaca na teritoriji AP Vojvodina 14/02
• Niš: Sajam obrazovanja “Moja karijera – moj izbor” 13/04

Rana komunikacija sa formalnim autoritetima kreće u predškolskom uzrastu, ali sa autoritetima u vaspitno-obrazovnom smislu. Još tada može da se primeti trud među mališanima da prate „nastavu“, da nauče, razumeju i da primene onoliko koliko im uzrast omogućava. 

Kasnije se to prenosi na osnovnu školu, pa na srednju, koja je korak ka akademskom obrazovanju, ali i veliki prostor da se usvojena znanja zaista permanentno zadrže i iskoriste u budućnosti.

Da bi prenošenje znanja bilo produktivno, potrebno je da postoji odgovarajući fidbek (povratna informacija) o tome koliko to stranu koja sluša zanima, da li se prenosi na zanimljiv način, mogućnost postavljanje pitanja, komentara o promeni pristupa i slično.

Pored angažovanosti obrazovne strane, da, potrebne su i te informacije, a one su pogotovo važne u tinejdžerskom dobu.

Brojna istraživanja pokazuju da, ako su nastavnici angažovani, interesovanje učenika za predmet raste, čime se povećavaju i njihove šanse da uspešno završe srednju školu i upišu se na fakultet.

Ali, nastavnici nisu jedini podsticaj za angažovanje učenika/ca. 

Možda vam se čini irelevantnim, ali to su svakako i vannastavne aktivnosti i sport, ponašanje vršnjaka, kakav je predmet koji slušaju, kakva je aktuelna strategija u obrazovanju koja se primenjuje. Sve to zajedno stvara individulanu motivaciju učenika.

Sa druge strane, zajedno će pokazati bolji fidbek, jer grupna motivacija stvara veću šansu za buduću produktivnost, što nikako ne čini individualnu manje važnom. Od individualne se kreće.   

Oko 90% mladih kaže da su angažovani u školi tako što se trude da razmišljaju, pažljivo slušaju i izvršavaju postavljene zadatke.

To sve je poznato kao „kognitivni angažman” i uključuje postavljanje pitanja, razmišljanje učenika o tome u čemu je pogrešio i njegovo vraćanje na ono što ne razume.

U to, svakako, spadaju i: 

• Proveravanje informacija ukoliko nisu jasne,
• Želja za napredovanjem
• Odnos sa nastavnikom kao podrška,
• Druženje sa vršnjacima,
• Učestvovanje u projektima

Sve ovo, zajedno, na kraju dovodi do boljih akademskih postignuća.