Lekar koji je stvorio najpoznatijeg lika krimi romana

Povezane objave

• 80 godina postojanja “Monopola” 03/02
• Misterije iz muzeja 07/09
• Raspevani svemir: Prva pesma koju su ljudi otpevali u svemiru 30/07

Tvorac najpoznatijeg detektiva na svetu Šerloka Holmsa, bio je lekar po profesiji. 

Artur Konan Dojl, doprineo je bogatstvu engleske književnosti kada je svetu podario Holmsa i Votsona.

Nosilac plemićke titule

Engleski pisac, Artur Konan Dojl proslavio se kriminalističkim romanima i započeo detektivsku literaturu, zahvaljujući likovima detektiva Holmsa i njegovog vernog prijatelja, doktora Votsona.

Zbog brojnih zasluga i odbrane interesa Velike Britanije, u drugom Burskom ratu, 1902. godine, nagrađen je plemićkom titulom.

Nakon što je izgubio sina u Prvom svetskom ratu, okrenuo se spiritualizmu.

Okultizam

Tokom perioda spiritualizma u kom se obreo, Dojl piše roman o Profesoru Čelendžeru pod imenom Zemlja magle. Kritičari ističu njegovo najbizarnije delo iz tog perioda, The Coming Of the Fairies iz 1921. godine, napisano na osnovu teorije i fotografija u koje je Dojl ludački verovao. Naime, delo se bazira na postojanju vila i duhova iz Kotingejla. Ovaj roman i zbirka kratkih priča o Šerloku bile su zabranjene u SSSR-u, 1929. godine tokom okultizma.

Zabrana je kasnije ukinuta.

Hudinijev prijatelj

Poznata je činjenica da je Dojl bio blizak prijatelj Harija Hudinija. Reč je o velikom protivniku spiritualizma. Naime, Hudini je sve pristalice ovog pokreta posmatrao kao obične varalice, čak je pokušao i da ih razotkrije.

Dojl je verovao da Hudini poseduje natprirodne moći, što je pokušao da predoči u svom delu Ivica nemogućeg. Kako nije uspeo da ga razuveri, kako je reč isključivo o dobro uvežbanim mađioničarskim trikovima, Hudini je raskinuo ovo prijateljstvo.

Ser Artur Konan Dojl rođen je u Edinburgu 22.maja 1859. godine.

Njegova najpoznatija dela su “Pustolovine Šerloka Holmsa”, “Uspomene Šerloka Holmsa”, “Baskervilski pas”, “Grimizna studija”, “Beli odred”, “Izgubljeni svet”, “Veliki burski rat”, memoarska proza “Uspomene i pustolovine” i druga dela.

Preminuo je 7. jula 1930. godine.