Ovako izgleda Mlečni put!

Povezane objave

• “Nedelja programiranja” sada i za učenike u Srbiji 09/12
• FB najavljuje oštriju borbu protiv govora mržnje 18/06
• Razbijanje čaše pevanjem – da li je to moguće? 04/08

Najnovije fotografije Mlečnog puta otkrile su neke zanimljivosti.

Naša galaksija, nazvana Mlečni put zato što liči na mlaz mleka na noćnom nebu, dugo je bila velika nepoznanica. Italijanski astronom Galileo Galilei prvi je, 1610. godine, usmerio teleskop ka noćnom nebu i uočio da se slab beličast pojas sastoji od mnogo hiljada zvezda, koje kao da dodiruju jedna drugu. S vremenom su astronomi shvatili da su sve te zvezde, kao i Sunce, deo ogromne celine – galaksije Mlečni put.

Prečnik Mlečnog puta je između 100 000 i 180 000 svetlosnih godina. Njegovu starost je teško utvrditi, ali se procenjuje na otprilike 13,6 milijardi godina. Mlečni put pripada jatu od oko trideset galaksija i posle Andromedine galaksije (nama najbliža velika galaksija, udaljena približno 2,5 miliona svetlosnih godina) najveći je u celoj grupi. Sve do kraja dvadesetih godina XX veka mislilo se da se Andromedina galaksija nalazi u sastavu naše galaksije, dok američki astronom Edvin Habl nije dokazao da je to odvojeni sistem.

Na vedru noć, Mlečni put dominira nebom u Australiji, što je i idealna prilika da se istražuje.

Najnovije fotografije teleskopa uspele su da otkriju i nove pojedinosti o našoj galaksiji. Između ostalog, otkriveni su ostaci 27 drevnih supernovi.

Šta je supernova?

Supernova je zvezdana eksplozija tokom koje se izbacuje ogromna energija za izuzetno kratak vremenski period. Sjaj zvezde se može povećati i do više miliona puta u odnosu na sjaj pre eksplozije. Posle eksplozije sjaj postepeno opada tokom nedelja i meseci.

Supernova u jednom kratkom roku može da zaseni svojim sjajem celu svoju galaksiju. Suncu bi bilo potrebno oko 10 milijardi godina da proizvede količinu energije jedne prosečne supernove tipa II.

Izvor: https://www.opsteobrazovanje.in.rs/, iflscience.com