Kako mesec uspeva da sija?

Povezane objave

• Na današnji dan rođen Sigmund Frojd 06/05
• Na današnji dan umro despot Stefan Lazarević 19/07
• Holandija – zemlja džinova 15/04

Mesec je hladno nebesko telo koje je prekriveno kamenjem i prašinom, ali ipak uspeva da sija u toku noći. Kako je to moguće?

Mesec ne može da sija sam od sebe, nego on reflektuje svetlost koju na njega baca Sunce. Iako nam se čini da Mesec jako sija, pogotovo kad je pun i kad je noć bez oblaka, ipak je to samo manje od 12 odsto svetlosti koju Sunce emituje ka Mesecu.

Da nema toliko kamenja i prašine na svojoj površini, Mesec bi u toku noći sijao istom jačinom kao i Sunce, samo ipak ne bi mogao da reflektuje i tu toplotu koju ima Sunce.

Sa Zemlje se Mesec vidi na različite načine, što zavisi od položaja Meseca dok ga posmatramo. Mesec obilazi oko Zemlje, a za jedan ceo krug mu je potrebno 29, 5 dana. Tokom ove putanje, koja se zove rotacija, menja se i način na koji sija u toku noći, a od rotacije zavise i mesečeve mene – polumesec, pun mesec, mlad mesec…

U svakom trenutku, kako god da je mesec okrenut prema Zemlji, uvek je samo jedna njegova strana “osvetljena” Sunčevom svetlošću, dok je druga u tom trenutku u potpunom mraku.

Kada se nalazi na 180 stepeni od Sunca, Mesec je najsvetliji. U tom momentu su Sunce, Mesec i Zemlja u jednoj liniji, a tada se dešava ono što mi nazivamo “pun mesec“.

S obzirom da je ovo jedan specifičan momenat, postoje čak i imena za neke od punih meseca u toku godine. Iako nemaju svi ime, postoje oni koji su posebno poznati, kao što je – Žetveni mesec u septembru, Ružin mesec u junu i Crveni mesec u avgustu. Pored njih, postoji i Gromoviti puni mesec koji se dešava u julu, a svoje ime je dobio zbog toga što su oluje u toku leta najsnažnije u julu mesecu kada je pun mesec.