Ko je bio Đorđe Vajfert?

Povezane objave

• 10 saveta za nove srednjoškolce 12/09
• Tehnika brzo čitanje 14/09
• Šta se sve nalazi u srednjoškolskim udžbenicima 17/11

Jedan od najbogatijih ljudi svog doba, Đorđe Vajfert bio je Nemac po poreklu, ali je srpski narod zvao svojim. Vajfert je narodu podario mnogo, a poznat je kao veliki dobrotvor i zadužbinar, otac srpske industrijalizacije, bankarstva i začetnik rudarstva u Srbiji. Bivao je i bogat i siromašan, ali uvek kada je mogao gradio je bolnice, škole, radničke stanove, donirao kulturnim ustanovama…

Rođen je u  15. juna 1850. godine u Pančevu. Majka mu je bila Ana, a otac Ignjat, Nemci i građani Mađarske, odnosno Austrougarske carevine. Vajfert je završio nemačku osnovnu školu i mađarsku gimnaziju u Pančevu, a zatim i trgovačku akademiju u Budimpešti. Nakon toga porodica ga šalje u poljoprivrednu školu u Minhenu, gde je izučio tehnologiju pravljenja piva.

Dok je bio na školovanju, porodični posao (proizvodnja piva u Pančevu) raste i gradi se nova pivara na Topčiderskom brdu u Beogradu. Upravo ta je data Đorđu Vajfertu na upravljanje, koji se u Beograd doselio i 1873. godine oženio Marijom Gisner. Pošto je bio edukovan, uočio relativno rano da je najveći problem u pravljenju piva nedostatak dobrog uglja, koji se koristi za njegovu proizvodnju. Kako bi iznašao rešenje, dobio koncesiju na rudnik uglja u Kostolcu.

Vajfert je otvorio mnoštvo rudnika, ali nije imao sreće, isti su se vrlo brzo pokazali kao neprofitabilnim, pa je tako 1895. godine nastala izreka “dužan kao Vajfert”. Međutim, on je bio uporan i nije odustajao od kopanja, te su njegovi inženjeri posle nekog vremena otkrili na području sela Bor najbogatije nalazište bakra u Evropi.

Tako je seoce postalo veliki rudarski grad, a Đorđe Vajfert najbogatiji čovek u Srbiji dobivši nadimak “otac srpske rudarske industrije”. Inače, on je otvorio 11 rudnika, među kojima je bio i rudnik žive na Avali, olova Ruplje i zlata Rukmalne.A zahvaljujući novcu od rudnika proširio je pivaru, te je u Sremskoj Mitrovici i Nišu otvorio pogone. Vrlo brzo njegovo pivo postalo je najpoznatije u Srbiji.

Interesantno je i da su hroničari zabeležili odnos Vajferta i svojih radnika, sa kojima je imao lep i srdačan odnos, te su ga zaposleli izuzetno voleli i cenili. Ovaj pivar je bio daleko ispred svog vremena, a to govori i činjenica da je ljude i gradove povezivao gradeći pruge i puteve, a podizao je kompletna radnička naselja, škole, bolnice, crkve i mlinove, kao i sve ono što je trebalo za život jednoj porodici njegovog fabrikanta.

Godina 1873. Đorđe Vajfert je postao državljanin Srbije. Bio je i jedan od osnivača Srpske trgovinske komore i jedan od osnivača, kao i prvi guverner Narodne banke Srbije. Upućeni tvrde da je on postavio temelje, krajem 19. veka, savremenog bankarstva u Srbiji. Nakon završetka Prvog svetskog rata, 1919. godine, guverner Vajfert je pretvorio Narodnu banku Srbije u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Takođe, učvrstio je dinar u stabilnu evropsku valutu.

Zanimljivo je da Vajfert nije bio član nijedne političke partije u Srbiji, ali je bio je dobrovoljac u srpskoj konjici, a dao je i novac za prve topove artiljerijske jedinice. Za pokazanu hrabrost u prenošenju poruka između jedinica pod neprijateljskom vatrom odlikovan je medaljom za hrabrost.

Tokom Balkanskog rata 1912. godine i velike gladi, Vajfert je platio da se nabavi 60.000 vekni hleba i podeli siromašnim beogradskim porodicama. Nakon rata osnovao je Fondaciju sveti Đorđe, koja se bavila prikupljanjem novčane pomoći za ratne veterane i vojne invalide, 15 godina ranije pomogao je da se osnuje društvo Kralj Stefan Dečanski, koje se bavilo smeštajem i obrazovanjem gluvoneme dece. Uz sve to, poklonio je zemljište za izgradnju Beogradskog ženskog društva i pomogao je za izgradnju zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti.

“Zajedno s Edinburškim savetom škotskih žena i Londonskim savetom škotskih žena, Vajfert je finansirao izgradnju Bolnice za žene i decu u Tiršovoj ulici u Beogradu”.