Kako su nastali kontinenti?

Povezane objave

• Nove Barbike – potpuno drugačijeg izgleda 29/01
• Naučna predviđanja: Kako ćemo se hraniti u budućnosti? 06/09
• Otkriven džinovski rođak sisara koji je živeo sa dinosaurusima 14/01

Da li je najzad rešena tajna koja traje koliko i nastanak sveta? Imamo li scenario i odgovor kako je došlo do slike današnjeg izgleda planete kako bi znali šta nas čeka u budućnosti?

Jedna od prvih naučnih teza i pitanja bila je oblik i nastanak zemlje, verovatno je ljudska rasa od početka umnog razvitka sem znatiželje imala i strepnju i u želji za sigurnom i predviđenom budućnosti , znali smo da moramo biti upoznati i sa istorijom i ranijim ponašanjem materije.

Kako je došlo do razdvajanja jednog super kontinenta na današnje kontinente, koja su to pojave presudile i da li je pomeranje završeno ili je radnja koja se nije ni prekidala?

Pomeranje kontinenata nije konačno sve dok je Zemlja živa i dok ima tečno, toplo jezgro, njen reljef će se menjati. No pitanje je kad su se desile velike, ključne promene razdvajanja najvećeg dela zemlje – sper kontinenta na kontinente koje sad znamo.

I to su pretpostavke, ali najveće verovatnoće. Pre više milijardi godina postojao je jedan kontinent koga su naučnici kao polaznu tačku nazvali super kontinenet.On se vremenom razdelio na sedam velikih i osam manjih tektonskih ploča i još se neznatno i polako, pred našim očima deli. Ovog puta dugogodišnji rad kineskih i američkih naučnika bio je usmeren na presudni momenat deljenja super kontinenta.

Naučnici sa Dalijan univerziteta za tehnologiju i kineskog univerziteta za geologiju, Univerziteta Hongkong, te američkih Hampton i Nortsten univerziteta, posle niza godina udruženog istraživanja izneli su teoriju mogućeg scenarija ovog fenomena deljenja Zemljinog omotača na 15 tektonskih ploča, što je dovelo do stvaranja kontinenata.

Njihov rad je objavljen u naučnom časopisu „Najčr“ , naveli su da su se pri radu koristili kompleksne matematičke simulacije kao i 3D modele.

Prema saznanju grupe naučnika pucanje gornjeg sloja naše planete izazvali su termalni pritisci koji su se javili usled ponovnog zagrevanja već ohlađene Zemlje, tačnije otkriveno je da se Zemlja još jednom ozbiljno zagrejala neposredno posle hlađenja kore i da je to stvorilo neverovatne termalne pritiske koji su doveli do pucanja.

Izračunato je da Zemljina litosfera (spoljni omotač) može da izdrži samo jedan kilometar ekspanzije, imajući u vidu prečnik planete od 6 371 kilometar.

Ideja formiranja zemlje sa čvrstim omotačem relativno je nova a do nje su istraživačke trupe i ranije stizale proučavajući stene starosti i preko 3.5 milijardi godina nađene u Australiji.

Ova nova studija ima drugačiji pristup teoriji o hlađenju Zemljine kore i potom ponovnom zagrevanju,dovoljnom da omotač pukne:

„Odgovor leži u glavnom mehanizmu razmene toplote koji se mogao dogoditi tokom ranih dana Zemlje“ – kaže Aleksandar Veb sa univerziteta u Hongkongu, koji je jedan od autora studije.

Prema njihovoj teoriji, kao što već znamo,  tokom najranijeg perioda zemlje vulkani su imali veliku aktivnost i imali su veoma veliku ulogu pri razmeni toplote i hlađenju, noseći na površinu  užarenu lavu iz jezgra, koja se vremenom hladila u stene, isti proces koji se i danas odvija samo tad mnogo masovnije i intenzivnije.

Stvaranjem čvrste mase omotača u jezgru su ostale zarobljene i pod pritiskom one vrele, tečne. Došlo je do širenja jezgra i pucanja pod pritiskom kore te i pucanja tektonskih ploča. 

Sasvim logičan i moguć sled okolnosti, rekli bismo ništa novo ali i dalje naučnici vredno rade u razotkrivnju naše istorije i istorije naše planete kako bi se lakše borili sa problemima i pojavama danšnjice.