Meškoljenje je zdravo!

Povezane objave

• Sateliti snimili razdvajanje leda na Arktiku 25/07
• Na današnji dan preminuo Pikaso 08/04
• Biografije značajnih istorijskih ličnosti 05/06

Jedna od iritantni osobina je ljudska potreba da se vrpolji. Naučnici tvrde da bi ljudski mozak mogao da ima koristi od navike koja smeta drugima.

Njujorška naučnica En Čerčlend klasifikovala je ovu osobinu. Pa je tako prvi tip repetitivan i ritmički, (kliktanje olovkom ili drmusanje noge). Drugi tip je ono sitno pomeranje osobe, koje deluje kao da joj je neudobno, te se mora pomeriti sa mesta. U treću grupu spadaju pokreti slični pokretima muzičara ili sportista.

Ova naučnica tvrdi da je meškoljenje povezano sa moždanom aktivnošću i to sa donošenjem odluka. Tačnije postoje oni ljudi kod koji smirenost nije preduslov za efikasno razmišljanje. Kod takvih ljudi, pokreti pokreću “mehanizam”.

I klinički psiholog Roland Roc veruje da je vrpoljenje način na kojem nam telo pomaže da se koncentrišemo, odnosno da sebe stimulišemo. Takvo ponašanje, prema ovom naučniku, je češće psisutno kod onih koji pate od ADHD-a (poremećaj pažnje s hiperaktivnošću). Međutim, nesvesno je, gotovo, svi primenjuju.

A na Univerzitetu u Lids-u jedna profesorica je 12 godina istraživala žene, tačnije koliko vremena one sede mirno, a koliko rade neke druge stvari. Istraživači su došli do neverovatnih zaključaka: žene koje su bile statične imaju povećan rizik od smrti i to čak za 30 odsto više on onih “nemirnih”.

Stručnjaci se slažu i u još jednoj stvari, a to je da oni koji nisu mnogo aktivni, probaju bar da se vrpolje, zarad zdravlja. A ono pomaže da se umanji hronični bol i doprinosu smirenju. Istraživanja su obuhvatila i osobe obolele od demencije, jer je kod njih vrpoljenje uobičajena stvar. Oni se ili šetaju ili čupkaju stvari, što je dokazano da njih umiruje.

pročitajte još i: Kako poboljšati koncentraciju?

Klot- frket

Iz svega navedenog, zaključuje se da svi treba da se vrpoljimo, uvijamo, meškoljimo, ali suptilno i bez remećenja pažnje drugima. Jedino tako je ono povoljno za naše telo. Štrikanjem se može korisnije iskoristiti vrpoljenje, a najvažnije je ono odlično za mentalno zdravlje. Štrikanje s druge strane pomaže ljudima koji se muče sa hroničnim stanjima.

Više od 3.500 ljudi koji su štrikali, iz 31 zemlje,a za potrebe ankete o uticaju štrikanja na zdravlje, reklo je da su tokom tog „posla“ bili srećniji i smireniji. Ritmički tempo pletenja čoveka dovodi u neku vrstu transa: ruke su zauzete, glava je oslobođena suvišnih misli i svest je uravnotežena.

Ukratko, pletenje je misaona praksa ili joga za mozak!

A, ako se tri puta sedmično štrika, kažu podaci, nivo anksioznosti i stresa kod čoveka se značajno smanjuje. Uz ovu pogodnost, štrikanje pomaže i u razvoju fine motorike, razvija se samopouzdanje i to kroz sećaj ponosa za lepo urađen posao, ali je i način da se razvije strpljenje i istrajnost.