Misterije iz muzeja

07/09/2020 15:49

Misterije iz muzeja

Neobični po priči koju nosi, a ustvari običan predmet veličine samo 30 centimetara koji je sastavni deo postavke ratnog muzeja Njuport u Virdžiniji, dokaz je prve masovne panike registovane u SAD-u.

Nuport u Virdžiniji je sedište vojne snage Amerike. Ovo je mesto gde se prave nosači aviona i velikog ratnog muzeja koji sadrži ratno oružje koje je prošlo kroz ruke velike vojne sile Amerike. Pored džipa iz II svetskog rata korištenog u Vijetnamu, topa iz sukoba pri ujedinjenju Amerike, oružja Mirovnih snaga, muzej ima i eksponat koji nije borbeno oružije već oruđe za preživljavanje, spasavanje života. To je civilna gas maska iz Matuna u Ilinoisu.

Ova neobična maska priča priču o prestrašenoj zajednici i bizarnoj pošasti.

Mali gredić Matun, Ilinois, SAD, 1. septembar 1944.godine, policijska stanica prima neobičan poziv mlade Ejlin Kirin. Žena se žali na agoniju gušenja koja je počela slatkim i jakim mirisom, koji je mislila da dolazi iz bašte, potom se miris pojačao do neizdrživosti, počeo je da je guši, a usledila je i potpuna paraliza. Šokantni slučaj je sutradan preplavio lokalne medije. Na iznenađenje, javlja se još najmanje 25 ovakvih slučajeva od kojih su neki i hospitalizovani! U vazduhu malog grada sad se može osetiti panika… kraj je II svetskog rata i svi su u strahu teorije da su nacistički špijuni prošvercovani u SAD pustili otrovni gas u nameri trovanja stanovnika u cilju osvete. Policija istražuje slučaj a Američka vlada obezbeđuje gas maske za građane kako bi ublažila paniku. 

Kako ni nacistički špijuni, a ni tragovi namernog trovanja nisu pronađeni, lokalne vlasti počinju da sunjaju na fabriku dizel motora koja posluje u blizini. Naime jedino logično objašnjenje bi bilo da je iz fabrike greškom iscureo otrovni gas karbon- tetrahlorid, koji se dobija pri ovoj proizvodnji. 

Istraživač sa lokalnog univerziteta Donald Džonson meša svoje prste u ovaj fenom, rešen da pronađe uzrok ovog dešavanja. Kako nigde nisu pronađeni tragovi otrovnog gasa ili bilo koji drugi opipljiv mogući uzrok, Džonson dovodi u pitanje pojavljivanje slučajeva tek nakon objave medija o slučaju Ejlin. Donald za krivca proglašava kolektivnu paniku i objašnjava da jak i neizdrživ miris može da se prepiše anksioznosti a da panični napad potom ubrzava srce pa čak ume i da parališe. Bio je kraj II svetskog rata, u narodu je ostao strah i bojazan od nacista, izmučeni ljudi kulminirali su opštom panikom.

Tako je registrovan prvi kolektivni napad panike u Americi i da se ne zaboravi sačuvana je jedna od gas maski dodeljenih građanima tada.

07/09/2020 15:49

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Pretraga

_Edukacija_300x250px