--> Mitologija – Bog neba i groma
Povezane objave
Vrhovni bog grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin titana Hrona i njegove žene Reje, njihovo najmlađe dete – njegovo veličnstvo, slavljeni Zevs.
U Evropskoj mitologiji pandam mu je Dyeus, u rimskoj Jupitr, u nordijskoj Tor.
Platon Zevsa tumači kao „uzrok života svih živih stvari“ , čak tvrdi da je sama etimologija tog značenja, što nije prihvaćeno u modernoj nauci.
Zevs je bog koji „vedri i oblači“, ljuti gromovnik koji gađa munjama i dobar bog koji daje kišu. Sveta prica zlatni orao je uvek uz njega, čak često sam poprima njeno obličije. Simbol je snage, hrabrosti i pravde. Njemu su posvećena stabla masline.
Zevs je domaćin Olimpije, kažu da je ova planina njegov sveti duh. Zaštitnik je gostiju i gostoljubivac koji strogo kažnjava svakog ko učini nažao strancu. Čuvar je zakletvi, onaj ko je otkriven u laži bio je obavezan da napravi kip Zevsa . Kažnjavao bi i nepoštene trgovce i bio zaštitnik svih poslova.
Titan Hronos i Reja su brat i sestra ali i supružnici, otac i majka Zevsa. Pre njega su imali petoro dece: Demetru, Heru, Hestija, Hada i Posejdona. Njih je, prema mitu, otac titan sve progutao kao su rođeni, iz straha da ga ne zadesi sudbina koju je on priredio ocu Uranu koga je zatvorio.
Reja je Zevsa rodila na Kritu kako bi ga zaštitila, uz pomoć Geje i Urana. Hronosu je podala zamotan kamen kao iluziju deteta. Reja sakriva Zevsa na planini Ida i onda postoji više legenda kako je odgojen- da ga je odgojila Geja, Amalte, nimfa Adamantea koja ga je vešto krila vezavši ga da visi sa drveta – ni na nebu ni na zemlji a ni na moru kojima je vladao Hronos, da ga je odgojila nimfa Kinosura ili Melisa hranivši ga kozijim mlekom.
Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Hronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Hronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Hronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Hrona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Hrona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.
Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.
Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njemu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo – Sudbina.
Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.
izvor: Vikipedija
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*