Neotkrivena tajna proključale reke

Povezane objave

• Nada kao najsnažniji izvor uspeha 24/07
• Na današnji dan rođen je Mihailo Petrović Alas 06/05
• Na današnji dan preminula Nadežda Petrović 03/04

Celim tokom ove reke temperatura vode varira od 50 do 90 stepeni celzijusa, na brojnim tačkama postoje vrela gde voda dostiže temperaturu i do 100 stepeni celzijusa!

„Zagrejana toplotom Sunca“ u prevodu Shanay- timpishka kako je lokalno poznata reka Majantujaku, koja teče duboko u šumama Amazonije. Legenda kaže da reku do tačke ključanja zagreva džinovska zmija Jakumama, stena na izvoru reke neverovatno podseća na glavu ovog mitološkog bića te je tako i nastao ovaj mit kod meštana.

Reka je širine 25 metara, dubine oko 6 metara a dužine 6.4 kilometara. Temperatura vode varira od neverovatnih 50-90 stepeni celzijusa, sa brojnim tačkama gde dostiže i 100 stepeni! gotovo celim tokom je toliko vrela da može izazvati opekotine i ošurenja ljudi i životinja koji nespretno upadnu u nju. I pored ovih neverovatnih karakteristika ova reka je do sad skrivana od očiju javnosti, a u naučnim žurnalima se nije ni spominjala.

Čak su i brojni stanovnici Perua, na čijoj se teritoriji nalazi reka, mislili da je reč o pukoj legendi i da ključajuća reka ne postoji. Jedan od razloga za nepoverenje kod onih koji se u njeno postojanje nisu uverili sopstvenim očima su i izjave naučnika da je tako nešto potpuno nemoguće, neobjašnjivo. Da bi se zagrejala čak i mala količina vode do te temperature, objašnjavali su, neophodna je ogromna količina geotermalne toplote, a kotlina Amazona leži na 700 kilometara od najbližeg aktivnog vulkana.

Verovatno ni danas ne bi bilo reči o ovoj reci da se za nju nije zaintresovao Andreas Ruzo, istraživač geotermalnih procesa sa univerziteta Southern Methodist, koji je za reku prvi put čuo od svog dede sa samo dvanaest godina. Po priči Andreasovog dede reku su otkrili konkvistadori kad su krenuli duboko u prašumu u potrazi za zlatom. Vratili su se prestravljeni sa pričom o opasnoj zemlji ispunjenoj vrelom vodom, gladnim zmijama ljudožderkama koje je čuvaju i reci koja ključa, koje su pričali lokalcima.

Dvadeset godina pošto je za priču čuo prvi put Andreas odlazi do reke sa osobom koja ju je zapravo i videla već – svojom tetkom.

Kako Ruzo opisuje – reka je izgledala kao džinovski kotao koji nemilosrdno ubija nespretne životinje koje u ovoj vodi završe.

Ruzo dobija dozvolu za istraživanje ključale reke 2011. godine, i osniva Boiling River Project (projekat Ključala reka), neprofitabilnu organizaciju sa ciljem očuvanja ovog čuda prirode od propadanja, koje bi mogla izazvati eksploatacija okolnih šuma.

Poreklo energije koja reku zagreva ni posle sedam godina istraživanja još nije ustanovljeno , kako su geotermalni izvori isključeni jel je van vulkanskog područija. Ključala reka ostaje jedna od retkih nerešenih misterija i svetsko čudo samo po sebi.