Razlike u kulturi: Naše navike u drugim zemljama sveta

31/08/2015 13:06

Povezane objave

Ono što mi smatramo normalnim i svakodnevnim ponašanjem, u drugim zemljama sveta može delovati potpuno drugačije.

Neki običaji i ponašanja koja se vezuju za našu kulturu imaju potpuno drugačije značenje u drugim zemljama. Ovo su neki primeri koliko se kulture mogu razlikovati:

Ostavljanje bakšiša

Kod nas se podrazumeva da se bakšiš ostavlja u restoranima i kafićima i to predstavlja još jedan od način da zaposleni u ovim ugostiteljskim objektima zarade. Međutim, poimanje bakišiša u drugim zemljama je potpuno drugačije.

Bakšiš u Japanu i Južnoj Koreji smatra se uvredom. Radnici u ugostiteljskim objektima veruju da su dobro i realno plaćeni i njima ne treba dodatni novčani podsticaj kako bi bolje radili.

Vožnja na zadnjem sedištu taksija

Iako je kod nas normalno da se u taksiju sedi na zadnjem sedištu u taksiju, to nije običaj svuda. U Australiji, Novom Zelandu i u nekom delovima Irske Škotske i Holandije, sedenje na zadnjem sedištu u taksiju smatra se uvredom, dok je sedenje na suvozačevom sedištu pokazatelj jednakosti sa onim ko vas vozi.

Palac gore

U mnogim zemljama sveta, pa i kod nas, palac gore predstavlja znak odobravanja ili pozitivne ocene. Međutim, u određenim delovima sveta to nije slučaj.

Na bliskom Istoku, u Latinskoj Americi, Zapadnoj Africi, Rusiji i Grčkoj je palac na gore ono što je nama pokazivanje srednjeg prsta, što znači – najblaže rečeno uvreda.

Smejanje otvorenih usta

Verovatno nikada niste ni pomislili da bi bilo šta oko smejanja moglo da bude diskutabilno. Iskren smeh je odraz sreće, zadovoljstva, zabave – svega pozitivnog. U jednoj zemlji sveta ipak ima pravila koja se moraju poštovati – čak i kada se smejete.

Naime, u Japanu je nepristojno smejati se otvorenih usta. To je jednako nekulturno kao i kada neko jede otvorenih usta.

Kašnjenje – akademskih 15 minuta

Našem narodu kultura dozvoljava u pojedinim situacijama kašnjenje i do 15 minuta. To se neće smatrati uvredom, nego ponekad čak i očekivanim vremenom dolaska. Ali za narod u Nemačkoj kašnjenje je znak nepoštovanja i pokazatelj da ne cenite tuđe vreme.

Dolazak na vreme

Kao što je kod nas kašnjenje od nekoliko minuta “dozvoljeno” društveno ponašanje, tako je i dolazak na vreme isto u redu. Međutim, u jednom delu sveta postoji “problem” vezan za dolaženje na vreme.

U Latinskoj Americi, posebno u Argentini, nepisano pravilo je da se na večeru uvek kasni. Tako da zapravo vreme zakazivanja je samo odrednica – u koliko sati nećete doći na večeru.

Ruka u džepu

Iako deluje kao bezazleno, ruka u džepu za neke narode odaje određeni utisak. U Turskoj i Južnoj Koreji ljudi koji drže jednu ruku u džepu smatraju se arogantnim.

Hrana “za poneti”

Brza hrana je postala svakodnevni način ishrane za veliki broj ljudi koji zbog posla ili jednostavno način života nemaju ili ne mogu da sami sebi spremaju hranu i jedu kod kuće. Pored toga, razlog zbog kog je brza hrana i hrana “za poneti” postala toliko rasprostranjena jeste i cena, koja je veoma pristupačna, pogotovo u poređenju sa restoranima.

Međutim, u nekim državama ne postoji opravdanje za jedenje van kuće ili restorana. Ovakvo mišljenje o ishrani zastupljeno je u Ruandi i Japanu, gde je neprihvatljivo i da se jede na radnom mestu, autobusu ili na bilo kom drugom javnom mestu.