Sve je više mlađih sa glavoboljom

Povezane objave

• Igrice menjaju mozak 17/12
• Kako se rešiti zadaha iz usta? 29/07
• Kako pomoći tinejdžeru koji ima problema sa vršnjacima? 31/07

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije sve je više mlađih osoba koje se žale na glavobolje. Kako navode, samo je prošle godine bolove prijavilo 20 odsto više mlađih od 18 godina u odnosu na predhodnih pet godina. Glavobolje zbog napetosti izazivaju stres, fizički i psihički napori, glad, bes, loše držanje, forsiranje organizma prilikom vežbanja, hormonske promene, depresija, anksioznost… A samo sklonost ka migreni imaju temperamentni ljudi kojima je niska otpornost na stres.

Glavobolje mogu biti i nasledne, a dokazano je da žene više pate od migrena nego muškarci. Uz ove pojave bolovi u glavi mogu biti i posledica nedostatka određenih materija.

1. Folna kiselina. Vitamin B12.

Usled nedovoljne količine ovih supstanci u telu, osoba postaje zaboravna, rasejana i razdražljiva. Ono što, u većini rade ljudi, jeste da uzimaju lekove poput aspirina koji dodatno snižava nivo folne kiseline i vitaminaB12. Pa kako bi se to izbeglo potrebno je konzumirati spanać, bundevu, brokoli, šparglu, avokado, repu, šargarepu i jaja. Ove namirnice bi trebalo uvrstiti u svakodnevnu ishranu.

2. Bakar i gvožđe.

I oni spadaju u važne makro elemente, a njihov nedostatak se najčešće beleži kod žena. Manjak bakra i gvožđa dovodi do anemije, migrene, hipotenzije, depresije i umora. Ove materije se nalaze u orahu, pasulju, kozjem siru, avokadu, zelenoj salati, semenkama, džigerice, algama…

3. Vitamin B6.

Manjak ovog vitamina može da uslovi pojavu vaskularnih oboljenja. Kako bi se to sprečilo treba konzumirati pasulj, sveže povrće i žitarice. Uz očuvanje zdravlja vitalnih organa, kao što su srce i mozak ojačaće se nervni i kardiovaskularni sistem.

4. Vitamin D.

Izuzetno važan vitamin koji se stvara u telu, kada je ono izloženo sunčevoj svetlosti. Zato u periodu kada ga nema tokom jeseni i zime trebalo konzumirati ishranu koja sadrži taj vitamin: jaja, mahunarke, džigerica, morski plodovi i svi mlečni proizvodi.

A kako bi se glavobolje sprečile potrebno je svakodnevno vežbat, ali onoliko i na način koji telu prija. Zato je važno voditi i dnevnik vežbanja, tačnije ukoliko glavobolje nema dok se vežba treba zapisati koje su vežbe rađene. Treba izbegavati naporne vežbe, jer one mogu da izazovu glavobolje zbog napetosti.

Redovan san je jednako važan u prevenciji glavobolja kao i sama njegova dužina. Previše ili premalo spavanja mogu da izazovu glavobolje. Pravilan ritam u ishrani. Potrebno je jesti redovno, bez odlaganja i to hranu bogati vitaminima i mineralima. Ukoliko organizam pregladni posledica može biti glavobolja. U slučajevima uznemirenosti, depresije i anksioznosti trebalo bi potražiti pomoć psihologa ili drugog stručnog lica, jer ti zdravstveni problemi mogu izazvati bolove i migrenu.

Iako su migrenske glavobolje najčešće genetski uslovljene, brojni faktori će uticati na to da li će se u toku života migrena ispoljiti i u kolikoj meri. Stres, namirnice, alkohol i mnogi drugi faktori mogu uticati na učestalost i intenzitet migrene. Zašto lekove ne treba uzimati na svoju ruku i do kojih dugoročnih posledica može doći ukoliko se ne konsultujemo sa lekarom pre uzimanja analgetika otkriva nam neurolog dr Aleksandar Stanić.