Srednja škola postaje obavezna?
Povezane objave
U duhu pandemije virusa COVID 19, koja je uzburkala ceo svet, promenila pravila poslovanja, komunikacije, pa i načine pohađanja nastave, ne prestaju priče o svim ovim segmentima, o načinu rešavanja problema u okviru svakog od njih, pa i o tome kako je trenutno promenila naše živote.
Što se tiče obrazovanja, koja je naša svakodnevica i budućnost, postoje planovi za jesen, a to je uvođenje srednjeg obrazovanja kao obavezne kategorije, što je predviđeno Nacrtom strategije obrazovanja 2030, a o čemu je pričao ministar prosvete Mladen Šarčević.
U okviru plana, postoji jasno definisana mogućnost za one koji ne žele da nastave školovanje, a to je dvogodišnje srednje obrazovanje. Na ovaj način, smatra se, povećaće se broj interesanata za dvogodišnji ciklus srednje škole.
Na spisku novih zanimanja biće smerovi za buduće sobarice, molere, cvećare-rasadničare, pomoćne kuvare, viljuškare, servirke, stakloresce, frizere, traktoriste, ratare i druga zanimanja.
Ovim nacrtom obuhvaćeni su i učenici iz marginalizovanih grupa.
Planirano je da u oktobru bude javno usvajanje predloga strategije za nova zanimanja u okviru Nacrta strategije obrazovanja 2030.
Podsećamo, Srbija je potpisnica Agende 2030 UN o održivom razvoju, koja predviđa da osnovno i srednje obrazovanje bude obavezno i besplatno.
Zbog čega važno da srednja škola bude obavezna?
Danas srednje obrazovanje nije obavezno, traje od tri do četiri godine, a upisuje se sa 14-15 godina, odmah nakon završene osnovne škole, i to polaganjem završnog ispita koji obuhvata srpski, matematiku i kombinovani test.
Postoji opšte srednje obrazovanje i srednje stručno obrazovanje.
Da bi došlo do nekih promena, pa i do tih da srednje obrazovanje postane obavezno, trebalo bi da dođe do određenih izmena Ustava.
U poslednjih nekoliko godina statistika nije ohrabrujuća.
Godine 2017. rezultati su pokazali da je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu, a već tada se ozbiljno polemisalo i o odlivu mozgova.
Prema podacima Republičkog zavoda sa statistiku iz popisa od 2011. godine, u Srbiji ima 164.884 ili 2,68% nepismenih stanovnika. U Srbiji je oko 850 hiljada stanovnika, ili nešto manje od 14% populacije, bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole. Ovo su podaci o kojima se pričalo, takođe, 2017. godine.
Na kraju, obavezno srednje obrazovanje sigurno bi uvećalo broj pismenih, ali dvogodišnji ciklus obrazovanja uticao bi i na smanjenje odlaska mladih u inostranstvo zarad portage za radnim mestom.
Velika verovatnoća za ostanak u svojoj zemlji bila bi i omogućena praksa, nakon koje bi poslodavac odlučivao o ostanku i zasnivanju radnog odnosa, ali sa obaveznim zasnivanjem sa onima koji se najbolje pokažu.
Ostaje nam samo da vidimo koliko će pandemija virusa izmeniti tržište i oštetiti potražnju za određenim kadrovima.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*