Da li ćemo moći da proizvodimo buduće ljude?

23/04/2020 09:35

Povezane objave

U budućnosti ćemo biti dizajneri svog tela. Alati su već tu, ali ih treba oplemeniti. Nauka i genetičko uređivanje napreduju ekstremno brzo i uticaće na svaki aspekt našeg života, a etička pitanja su mnogobrojna: treba ih diskutovati sada, a ne u budućnosti, upozoravaju naučnici.

Do 20-tog veka, istorija inovacija nije bila toliko entuzijasmatična, ali od onda su biologija i medicina neverovatno napredovale.

Na početku prošlog veka, doktori su uspeli da izvrše transfuzije krvi i kompleksne operacije. Počeli su da kontrolišu i iskorenjuju bolesti pomoću sterilizacije, antibiotika i vakcina i otkrili su lekove koji ublažavaju bolove.

Zatim, polovinom veka, naučnici su skupili komleksan katalog bioloških saznanja koje i sad koriste da bi uticali na fundamentalne procese živih bića.

Radi se o priči koja je opšte poznata, ali koja sugeriše na nešto radikalno. Kao što fizika i hemija pružaju ljudima moć naspram neživog sveta, biologija nam pruža moć da budemo inžinjeri živog sistema, od virusa, bakterija, životinja ili ljudi.

Smatra se da bi dizajn živih organizama bio sledeći korak u medicini. Moćićemo da lečimo bolesti i da poboljšamo zdravlje ljudi dizajnirajući biološke sisteme od nule.

Moći ćemo da dizajniramo embrione. Moći ćemo da uređujemo ljudske gene. Imamo sintetičku biologiju. Na kraju, uskoro ćemo moći da stvaramo buduće ljude.

Prva deca koja su rođena genetičkim uređivanjem

Prošle godine svet je bio šokiran da sazna da je jedan naučnik iz Kine uspeo da stvori ljudske embrione i da jednom paru blizanaca da imunitet na HIV, ali i druge karakteristike koje nije nameravao. Čak je otišao dalje i implantirao je embrione, a prva genetski modifikovana deca su rođena u Kini, 2018. godine. Lekar je bio krivično osuđen, ali i od strane naučne zajednice kao nemaran i neetičan.

Ipak, jedan drugi naučnik, ovog puta iz Rusije, je svoje namere da stvori ljudske embrione, izneo u javnost.