Da li ribe imaju osećanja?

Povezane objave

• Primećena čudnovata svetlost na površini Marsa 20/06
• “Najzelenija” zgrada na svetu 07/11
• Farba budućnosti koja sprečava rđu 31/10

Naučnici su se bavili pitanjem – kako i zašto se ribe ponašaju na određeni način i da li one imaju svest o sopstvenom postojanju, kao i da li mogu da imaju osećanja?

Ova pitanja zanimala su mnoge, zbog čega su stručnjaci započeli istraživanje koje bi kao rezultat imalo odgovor na ova pitanja.

Čovek je jedina životinja koja može da misli i oseća, da svoje želje i potrebe izražava govorom i da se ponaša smisleno i razumno, a da pritom ima svest o svom i postojanju svega oko sebe. Ovo se naravno ne može reći za životinje, bar ne u potpunosti, zbog čega su nastajale i mnoge rasprave u naučnim krugovima. Postoje sturčnjaci koji su svojim istraživanjia pokazali da životinje mogu da imaju osećanja, pa čak i veoma komleksne emocije.

Međutim, istraživanja ovog tipa nisu mogla da otkriju “šta misle i osećaju” sve vrste životinja, ali svakako možemo da poverujemo u to da na primer delfini i mačke itekako imaju osećanja. Ali šta je sa ribama?

Sonja Rej Planelas sa Univerziteta u Stirlingu sprovela je istraživanje sa svojim kolegama koje je za cilj imalo da pronađe način na koji se može utvrditi da li neka životinja ima emocije ili ne, a konkretno je pitanje bilo da li ribe imaju osećanja. Kao rezultat pokazalo se da ribe ipak imaju više emocije nego što na prvi pogled deluje.

Međutim, zagovornici teorije da ribe nemaju osećanja kao glavni argument navode to da je mozak ribe premali i previše jednostavan za emocije, kao i da one nemaju cerebralni korteks. Sudeći po toj teoriji, ponašanje riba u određenim situacijama pre se može shvatiti kao refleks nego emotivna reakcija.

Oni koji smatraju drugačije naglašavaju da je mozak riba znatno drugačiji od mozga sisara, kao i da je utvrđeno da i mozak ribe i mozak sisara imaju strukture istog evolucijskog porekla, za koje znamo da igraju ključnu ulogu u stvaranju emocija (amigdalu) i učenju (hipokampus). Kada se ovi delovi podrede, vidimo slične efekte u ponašanju i kod ljudi i kod riba, što sugeriše da bi ove strukture mogle imati čak i slične funkcije!

Ribe su sposobne za učenje?

Brojna istraživanja koja su sprovedena dokazala su, suprotno mišljenju da ribe imaju samo kratkoročnu memoriju, da je ova vrsta životinja sposobna da uči i stečena znanja koristi u različitim složenim načinima ponašanja.

Stručnjaci su primetili i da ribe mogu da isplaniraju kako će poraziti drugu ribu ukoliko su ranije posmatrale kako se njihov neprijatelj ponašao u ranijim sukobima.

Poznato je, napominje Planelasova, da ribe ne ostaju ravnodušne na štetne stimulanse u vidu hemikalija, poput recimo sirćetne kiseline, koja izaziva bol sisarima. Ovakav stimulans prevazilazi nivo refleksa i fizičke reakcije – on menja mentalno stanje.

Kako bi se utvrdilo jesu li ribe zaista svesne sveta oko sebe i sebe samih, naučnici su pokušali da izazovu tzv. emocionalnu groznicu, odnosno hipertermiju koja se javlja usled stresa. Reč je o fizičkoj reakciji sličnoj groznici tokom infekcije, ali reakciju u ovom slučaju izaziva stresna situacija – u principu, temperatura tela raste kao odgovor na stres.

Planelasova i njen tim utvrdili su da zebrica odgovara na stresnu situaciju na isti način i tako opovrgla teoriju da ribe nisu podložne emocionalnoj groznici.

To, naravno, napominje ona, ne dokazuje da je riba sasvim svesno biće, ali znači da oni koji tvrde da ribe nemaju osećanja jer nisu sposobne za emocionalnu groznicu više nemaju ovaj argument. Uz to, ovo nas podseća da je život riba daleko kompleksniji nego što su stručnjaci ranije mislili.

Izvor: Nacionalna geografija