Kako je propao veliki Teslin eksperiment?
Povezane objave
Tesla je imao brojne velike ideje. Naime, izgradio je džinovski toranj za slanje električne energije širom sveta.
Međutim, stvari se nisu odvijale baš onako kako je planirao.
Projekat “TORANJ”
Visina tornja je iznosila 57 metara. Vrh osnove uramljene drvetom, “krasila” je ogromna kugla od čelika, prečnika 20 metara.
Ispod “korena” tornja, navodno su se nalazili tuneli. Nikola je verovao da je ovaj toranj samo početak jednog sistema koji bi mogao isporučivati struju celom svetu, bez žica.
On je u laboratoriji u Koloradu radio na eksperimentu za bežični prenos. Pokušavao je da pošalje struju kroz zemlju. Na osnovu onoga što je zapisao, teško je izneti adekvatne zaključke.
Na istok se vratio ubeđen da će uspeti i da će ideja postati stvarnost.
Uspeo je da obezbedi novčanu podršku od Dž.P. Morgana u iznosu od 150.000 dolara. Investitora je u velikoj meri zanimala ideja o bežičnoj komunikaciji.
Guljelmo Markoni, italijanski pronalazač, je u to vreme predstavio sistem bežične telegrafije, slanjem poruka sa brodova nazad na kopno. Ali Tesla je imao veće ideje.
Izgradnja je počela 1901. godine na Long Ajlendu na onome što će postati poznato kao Vardenklif toranj.
Nikola je izgradnju ovog tornja posmatrao kao početak izgradnja jednog sistema, odnosno mreže kula, mininum 30, širom sveta. Verovao je da će mu te kule omogućiti da šalje struju kroz atmosferu, u koju bi se mogao uključiti svako sa ispavnom opremom. Električna energija bi bukvalno, bila svuda. Zamislio je da čitav svet osvetli.
Međutim, ova ideja nikada ne bi uspela. Kasnije naučne teorije pokazale su drugačije. Električna energija se može preneti kroz vazduh, ali količina snage koja je potrebna za slanje bilo kog značajnog iznosa čini ovo nepraktičnim sistemom.
I da je pokušao, ovaj poduhvat bi koštao mnogo novca, što Morgan nije želeo da obezbedi.
Nakon što su finansije presušile, Tesla je založio imovinu i na kraju, kako su se finansijski problemi povećavali, izgubio je sve u celosti.
Novi vlasnik tornja je 1917. godine rešio da ga uništi i pretvori ga u metalni otpad.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*