Sve nijanse modrice

Povezane objave

• Proizveden nov materijal – Čvršći od čelika, efikasniji provodnik toplote od bakra 25/07
• Instagram omogućava slanje glasovnih poruka? 14/12
• Mala planeta nosi ime velikog srpskog naučnika! 25/03

Modrice nastaju zbog pucanja kapilara prilikom nekog udarca. Tada krvi odlazi u okolno tkivo ispod kože, a ono što vidimo nazivamo modricom.

Najčešće je modrica na početku crne boje, odnosno jako tamna, zatim počinje da menja boju. Sledeća je zelena, pa žuta, dok je na kraju, pre nego što u potpunosti ne nestane – braonkaste boje.

Promena u boji dešava se zahvaljujući hemoglobinu, mataloproteinu koji se nalazi u crvenim krvim zrncima i koji prenosi kiseonik.

Prvobitna tamna boja modrice počinje da se menja kada fagociti (bela krvna zrnca) dođu da “reše problem” tako što pretvaraju hemoglobin u iliverdin, što dovodi do toga da modrica dobije žutu boju.

Nakon toga se biliverdin transformiše u bilirubin što je razlog izrazito žutoj boji modrice. Posle tofa dolazi do “lečenja” modrice tako što se bela krvna zrnca (fagociti) pretvaraju bilirubin u hemosiderin, koji se sastoji od bilirubina, zbog čega modrica malo potamni i postaje smeđe boje. Potom se hemosiderin polako apsorbuje, a modrica nestaje.

Proces od nastanka do nestanka modrice može trajati kratko, a može i do dve nedelje, a takođe može da se, zbog gravitacije, pomeri naniže.