Za ove izume možemo da zahvalimo ženama

Povezane objave

• Šta su to zigurati? 15/06
• Na današnji dan preminula Agata Kristi 12/01
• Šta je “abrakadabra”? 20/05

Iako možda ne znate njihova imena, ove pripadnice lepšeg pola napravile su velike pomake u nauci i tehnologiji.

Kompjuterski softver

Nakon što se priključila vojsci tokom Drugog svetskog rata, Grejs Huper je dobila zadatak da radi na novom kompjuteru, nazvanom mark 1. Zahvaljujući njoj, osmišljen je softver, a napravila je i ogromne pomake u programiranju. Inače, Grejs se bavila kompjuterima sve do 79. godine života.

Brisač za vetrobransko staklo

Jednog zimskog jutra, Meri Andersen je otputovala u Njujork. Šetajući ulicama, primetila je da vozači moraju da otvaraju prozore, ne bi li obrisali vetrobranska stakla. Tako je osmislila gumeni brisač za prednje i zadnje staklo automobila.

Baterija za svemirske stanice

Iako Olga D Gonzales- Sanabria baš i nema lako pamtljivo ime, zahvaljujući njenoj bateriji od vodonika i nikla, danas, Internacionalna svemirska stanica može bez problema da radi.

Mašina za pranje sudova

San skoro svake žene ostvarila je Džozefina Kokrane, kada je osmislila mašinu za pranje sudova. Prvobitno, ovaj izum bio je sastavljen od motora koji je okretao bubanj pun vrele vode. Kasnije, patent se razvio i počeo masovno da se proizvodi.

Kevlar

Sintetičko vlakno, koje se koristi za pancire i prsluke otporne na metke, osmislila je hemičarka Stefani Kvolek.

Monopol

Iako se Čarlsu Darovu priprisuju zasluge za omišljavanje popularne igre “Monopol”, zapravo, pravila je smislila Elizabet Megi. Ona je 1904. godine patentirala igru zvanu Landlord, čija pravila je prodala za 500 dolara upravo Čarlsu.