Da li ste čuli za besmrtnu meduzu?
Povezane objave
Profesor zoologije i biologije Fernado Boareo koji je istraživao besmrtne meduze napravio je poređenje kako ove meduze varaju smrt- sa leptirom koji mesto da umre opet postaje gusenica, kokoškom koja postaje jaje i starcem koji se opet savija u fetus kako bi se ponovo rodio. Ovo ponašanje meduza istraživači doživljavaju kao „tihu invaziju“.
Od kad je sveta i veka svi želimo da budemo besmrtni, čini se i životinje, svi se borimo za večni život. Ljudi su oduvek pokušavali da pronađu čudotvorni eliksir života…a jedna je životinja izgleda taj rebus rešila i naučila da živi večno.
Turritopsis dohrnii (do nedavno poznata kao Turritopsis nutricula) ili Besmrtna meduza je otključala tajnu večnog života, a ova vrsta trenutno preplavljuje okeane. Vrsta je otkrivena u Sredozemnom moru 1883. godine, ali njihova jedinstvena sposobnost nije bila poznata sve do sredine 1990-ih.
Turritopsis dohrni ipak mogu umreti i umiru. Njihova sposobnost regeneracije se događa samo nakon polnog sazrevanja, dakle one mogu biti pojedene, ubijene ili oboleti od neke bolesti u sadijumu polipa.
Kao i većina meduza i ova besmrtna, prolazi kroz dve faze u svom životnom ciklusu: polipoidniili nezreli i meduza ili zrela faza. Dok prosečan životni vek meduza obično traje negde između nekoliko sati za najmanje i vrste, do nekoliko meseci i retko nekoliko godina za one veće vrste, ova mediza, duga samo 4- 5 milimetara, uspešno vara smrt večnom regeneracijom.
Ove meduze se mogu transformisati između dva životna stadijuma koje smo naveli i time prekinuti proces starenja, obmanuti ga i vratiti se u mladost kako bi izbegle smrt. Ovaj proces se zove transidencija, i znači sposobnost jedne vrste ćelja da se pretvori u drugu. Turritopsis nisu jedine koje koriste ovaj proces regeneracje, ali su za sada jedine nama poznate koje je koriste da bi postigle besmrtnost. U procesu ćelije meduze se često potpuno transformišu, pa tako na primer mišićna ćelija postane živčana, odnosno bilo koja ćelija tela.
Turritopsis dohrnii najverovatnije potiče sa Kariba, ali danas se mogu naći u umerenim do tropskim područijima u svim setskim okeanima. Zbog toga se kaže da ove meduze vrše tihu invaziju sveta.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*