Da li ste znali da je Ajnštajnov mozak ukraden nakon njegove smrti?

Povezane objave

• Na današnji dan rođen Rembrant 15/07
• Salvador Dali: Pretalentovani genije 23/01
• Zašto se kaže Sizifov posao 20/04

Kada je dobitnik Nobelove nagrade, čuveni fizičar Albert Ajnštajn, preminuo 18. aprila 1955., ostavio je za sobom konkretna uputstva kada je u pitanju odlaganje njegovih posmrtnih ostataka.

Ajnštajn nije želeo da njegovi zemni ostaci budu predmet obožavanja, niti da se njegov mozak proučava, pa je uputio one koji su odgovorni za njegove posmrtne ostatke da ih „kremiraju, a pepeo tajno raspu kako bi obeshrabrili idolopoklonike”.

Međutim, Tomas Harvi, koji je bio dežurni patolog kada je Ajnštajn umro u bolnici Prinston u Nju Džersiju, nije baš sledio ta uputstva. Naime, on je ukrao mozak velikog naučnika, a zatim su stvari postale još čudnije. Kada je Ajnštajnova porodica saznala za to, njegov sin se nije posebno protivio krađi, a Harvi je uspeo da zadrži mozak pokojnog naučnika u dve tegle u svom podrumu, pre nego što ga je premestio u „kutiju za jabukovaču, sakrivenu ispod hladnjaka za pivo“. Naravno, Harvi je dobio otkaz u bolnici u Prinstonu, nakon čega je mozak odgovoran za jednačinu E=mc²  „usitnio“ na 240 delova.

Godine 1985. Harvi i njegovi saradnici u Kaliforniji objavili su prvu studiju o Ajnštajnovom mozgu. Tvrdilo se da ima abnormalnu proporciju dve vrste ćelija, neurona i glija. Studiju je pratilo pet drugih, izveštavajući o dodatnim razlikama u pojedinačnim ćelijama ili određenim strukturama u Ajnštajnovom mozgu.

Međutim, Terens Hajns, profesor  psihologije na Univerzitetu Pejs, označio je istraživanja kontroverznim, nazvavši ih koještarijom, što je i naučno dokazao.

Godine 1999., Harvi i njegovi saradnici iz Kanade su ušli u jedan od najprestižnijih naučnih žurnala. Na osnovu stare fotografije Ajnštajnovog mozga, pre nego što je isečen, istraživači su tvrdili da je naučnik imao abnormalan obrazac savijanja u delovima parijetalnog režnja. To je deo koji je povezan s matematičkim sposobnostima.