Inke – narod bez pisma!

Povezane objave

• Nove Barbike – potpuno drugačijeg izgleda 29/01
• Kako je izgledao Tutankamon 20/10
• Manastir Manasija – zadužbina Despota Stefana Lazarevića 21/01

Znamo da su bili apsolutni kraljevi Anda, te je jasno da su naseljavali prostore današnjeg Perua. Znamo po ostacima njihovih neverovatnih stepenastih hramova i građevina da su bili izvanredne arhitekte i graditelji, neverovatno je kako su prenosili ogromno i kabasto kamenje tih razmera na te visine i daljiine. Znamo i za njihovo bogatstvo o čemu svedoče gomile zlatnih i srebrnih predmeta i pozlata. Ono što ne znamo je njihova priča i njihov „glas“.

Znamo da je ovaj drevni narod u jednom momentu, kao i majanski, nestao. Upoznati smo da su verovali u božanstva, donekle znamo i koja, da su imali rituale kao i da su se molili…ono što ne znamo jesu njihove molitve, govori i razmišljanja.

Pitate se kako i zašto?

Na prostorima današnjeg Perua, obroncima moćnih Anda, otkriveni su veliki i impozantni ostaci naselja Inka, njihovog načina života i predmeta koje su koristili. Ono što nikada nije otkriveno je njihov jezik. Nisu pronađena pisma, poput hijeroglifa, simbola, crteža slova, niti išta slično. Mi nemamo njihovu pisanu reč, njihove priče, njihov govor, „glas“

Godine 1528. Španci su ušli u naseobine Inka, prodrli su u zidine njihovih gradova i odneli svo zlato koje im se jako svidelo.

Mnogi predmeti iz carstva Inka su završili u muzejima i rukama naučnika, niti jedan ne sadrži pisanu reč…to je zaintrigiralo arheologe i navelo ih da otvore nove opcije i posvete se potrazi. Prosto je nemoguće da jedna tako sređena civilizacija nije imala i svoje pismo. 

Nađena je nekolicina od svega 860 čudnih kanapčića raznih boja, poput nekakvih duguljastih brojanica vezanih u neobične i neujednačene čvoriće. Ove neobičnosti se zovu kipu, toliko se znalo. Daljim ispitivanjem arheolozi dolaze do novih saznanja. Kada su španci plenili zlato iz jednog čuvaog skladišta, čuvar je na jednom kipu ispred skladišta povezivao čvoriće. Špance je fasciniralo ovo duguljasto kanapče i pokušali su da saznaju šta je i čemu služi, niti jedan stanovnik nije hteo da im oda tajnu. Iz besa su spalili sve kipue koje su našli, preostali su do nas dospeli igrom slučaja.

Veruje se da je kipu ustvari drevno pismo Inka. Poput Morzove azbuke oni su vezivali čvoriće i davali boje končicima i tako zapisivali brojeve, reči, želje, snove, poruke…

A zašto baš kanpčićima? Još jedna delimično otkrivena pretpostavka. Inke su imale prenosioce poruka zvane Časki koji su poruke prenosili po nepristupačnim šumama Anda, čak i na 240 km daljine. Takvom penjaču, koji se probija kroz gustu prašumu lakše je bilo da nosi poruke od lake tkanine nego pločice.

Neverovatna civilizacija i posle hiljade godina i dalje iznenađuje, a arheolozi u nadi da će naučiti da čitaju kipu i dalje intenzivno proučavaju ovaj fenomen.